Zašto se poeni u tenisu računaju 15, 30, 40? (II)

U predhodno objavljenom tekstu na ovu temu navedena su dva moguća objašnjenja, kako se navodi, od više mogućih. Za pohvalu je želja autora da nas upozna sa jednom stvari koja nas, verovatno, sve zanima i verovatno mu nije ni bila namera da to izlaže kritičkoj proveri, nego je prosto preneo ono što je negde našao. Šteta što nije naveden i izvor.

Ovde će biti izneto i treće objašnjenje, sa željom da se i drugi uključe u diskusiju o uverljivosti svakog od njih, kao i da podele sa nama i neko novo saznanje ako ga imaju.

Pre toga želim da iznesem mišljenje da, kako god da je došlo do tog načina brojanja, učinjena je prava stvar kako bi se olakšalo praćanje rezltata. Zaista bi bilo teško se snalaziti kad bi se tri različite stvari (poeni, gemovi i setovi) obeležavale na isti način. I sada je ponekad teško kad se uključimo u praćenje nekog meča, pa vidimo rezultat 1-0 i 0-1, odmah shvatiti da li je 1-0 u setovima ili gemovima. S trečom istom oznakom bilo bi još i teže.

Pogledajmo prvo malo pažljivije ova dva izneta objašnjenja. Englezi su postavljali semafor na kome su beležili rezultat pomeranjem kazaljke za četvrt kruga, što odgovara vrednosti od 15 minuta. To i da je bilo tako ne objašnjava zašto su odabrali broj 15, a ne napr. 1, pa da za svaki poen kazaljku pomeraju za po jedo mesto: 1, 2, 3, 4. A i kad su postavili semafor to je bilo kad je ta igra već bila raširena, i to sa brojanjem 15, 30, 40 itd. A ne objašnjava se zašto je to bilo tako pre pojave semafora. Nije valjda da oduvek postoje semafori na svim pašnjacima, livadama, parkovima, dvorištima i drugim mestima gde se sastanu dvoje koje je želelo da se malo zabavi takvom vrstom igre. I ne deluje nimalo logično da su posle odluke da poen ima vrednost 15, tj. četvrt kruga, iznenada odustali na pola puta pa rekli “Francuzi su u srednjem veku koristili broj 40, pa ajmo i mi!”

A pogledajmo logiku u objašnjenju kako je to bilo kod Francuza. Kaže se da su se posle prvog servisa serviseri pomerali 15 stopa napred, pa opet 15 stopa, a onda još 10 jer nije bilo mesta za još 15 stopa! Da li ovo ima ikakvog smisla? Kakva je šansa onog koji dočekuje servis da se odbrani kad server priđe na 5 stopa (1,5m!)? Pa serviser  od starta i kad servira ispred osnovne linije ima toliku prednost da mu je zato i ograničen prostor u koji mora poslati lopticu, a da bi protivnik imao nekakvu šansu.Takva igra ne bi imala nikakvog smisla i ne bi se toliko raširila i postala popularna.

Pogledajmo sada i treću verziju koju sam ja pročitao nekad davno dok nije bilo tabloida i pisanja svakakvih izmišljotina, nego su ljudi nešto istraživali, pa kad imaju šta da kažu to su i kazivali.

A priča je sledeća.

Englezi su poznati kao “kladioci”, koji se zaista klade u sve i svašta, jer nema te stvari u koju se kod njih ne možete kladiti (poznato je ono da kad nekome kažete “izgleda da će danas biti lepo vreme” dobijete odmah reakciju u vidu “kladim se da će do 5h pasti kiša!”). Dakle kao i sve drugo i tenis su igrali u novac. Nije sigurno zašto je izabrano da jedan poen vredi baš 15 tih novčanih jedinica. Moglo je biti da 4×15 daje veću novčanu jedinici (recimo zlatnik), a može biti da je to otprilike bila razumna i prihvatljiva cifra za one koji su počinjali da igraju u novac, a kasnije kao najprikladnija za većinu, prihvaćena i od drugih. Sad dolazimo do pitanja smisla računanja na način 15, 15, 10… Kao što je bio cilj davanja neke šanse onome koji prima servis ograničavanjem prostora u koji serviser mora da ubaci lopticu, tako je i onome koji gubi omogućavano da prođe što jeftinije protiv onog koji je bolji, jer bi inače igra brzo izgubila smisao kod dvojice neravnopravnih.

Dakle, ustanovljeno je da prvi i drugi osvojeni poen nekog igrača vrede po 15 tih novčanih jedinica (penija, sua, ili čega već), ali posle toga za tog igrača vredi 10, a za onog drugog 15 isti poen! Pa tako i sledeći, za jednog igrača važi 10, a za drugog 15! A posle izjednačenja, naredni poeni su vredeli samo po 5. Smisao je da se koliko- toliko ublaži gubitak slabijeg,pa da kod gubitka sva četiri poena izgubi 45, a ne 60, a ako je pružio dobar otpor pa izgubio na razliku, onda gubi samo 10 umesto 30, koliko bi bilo kad bi svaki poen vredeo po 15.

Meni je ovo objašnjenje izgledalo sasvim uverljivo da sam ga i prihvatio kao pravo i tako ću ga i dalje smatrati do momenta dok neko ne ponudi nešto uverljivije. U svakom slučaju neko objašnjenje mora postojati, a na nama je da biramo najlogičnije.