Turnir je bio, a na turniru…

itf-vetsNa terenima TK Palilula predhodne nedelje odigran je Beograd ITF za žene uz učešće teniserki iz 14 država: Austrije, Australije, Nemačke, Grčke, BiH, Italije, Crne Gore, Poljske, Švajcarske, Rusije, Slovenije, Hrvatske, Češke i Srbije. Bio je to lep i zanimljiv turnir čije je najave kao i rezultate mečeva Nettenis ažurno pratio. Na turniru je bilo različitih likova, pa ćemo ovde ukratko prikazati neke od njih, na način kako je to video ljubitelj tenisa koji nije stručnjak. Pošto su se mečevi igrali na četiri terena nije bilo moguće sve videti pa je možda promaklo nešto interesantnije i od ovog što smo mi zabeležili.

Počinjemo od pobednice turnira. Tamara Čurović ima zaista retko viđenu lepotu i gracioznost, pa se nameće zaključak da bi, kad bi bila bliže svetskom vrhu, bacila u zasenak već priznate lepotice kao što su Ana Ivanović, Marija Šarapova ili Ana Kurnjikova. A onda se posmatrač može začuditi kad vidi kako ima i dobar servis i sve ostale udarce, a još više kako sa takvom igrom nije mnogo bolje rangirana. Pokazala je i zavidnu izdržljivost i upornost kad ju je fantastična Dejana Radanović dovela na ivicu poraza.

Sledeća zanimljiva igračica je Dejana Raičković, koja igra pod nemačkom zastavom, a osvojila je turnir u paru sa Emom Mikulčić iz Hrvatske. E, ta Dejana igra tenis na retko viđen način. Ona servira desnom rukom, a potom odmah prebacuje reket u levu i nastavlja da igra samo levom rukom, pa  joj ni bekhend nije dvoručan. Zanimljiva je i priča o njenom poreklu. Otac joj je iz Podgorice, majka iz Beograda, ali je živela u Doboju. Upoznali su se i uzeli u Bosni i živeli u Sarajevu, gde je Dejana i rođena. Tokom rata, kad je bila sasvim mala izbegli su u Nemačku, gde je otac kao fudbaler dobio odgovarajuće papire.

Privukao je pažnju i meč između dve potpuno različite igračice: strpljive Dunje Šunkić i nestrpljive Katarine Adamović koja, reklo bi se, ima  odgovarajuću građu i visinu, dobar servis i  jake udarce, ali nestrpljivost da što pre poentira vodila je u mnogo grešaka,  što  je Šunkićeva znalački koristila.

Pažnju privlači i Marina Lazić sa svojim dvoručnim kako bekhendom tako i forhendom pri čemu ruke drži u nekom zanimljivom položaju.

Dunja Stamenković je odigrala dobro turnir, sa nekoliko vrednih pobeda, a veliku borbu (i pobedu u 3 seta) vodila je protiv Mađarice Vande Lukač. Taj meč nikome nije promakao jer je Mađarica privukla svačiju pažnju svojom glasnom pričom i povicima na mađarskom, a posebno neverovatnim kricima. Kad napravi neku grešku njen krik se čuje stotinama metara uokolo.

Naša Julija Lukač iznenadila je svojom prefinjenom igrom, pa da u četvrtfinalu nije igrala sa otečenom rukom, možda bi napravila veliko iznenađenje i pobedila drugog nosioca opasnu Čehinju Malikovu. Oni fini udarci Lukačeve podsetili su me na nekadašnju igru Kris Evert. A ta Malikova je pomalo čudna igračica. Dugo vremena u meču otaljava posao i reklo bi se da je sasvim prosečna igračica dok u jednom momentu ne počnu da sevaju razorni udarci, sve pored linija ili na njih! U tim intervalima zaista je teško joj se odupreti tako da pobeda Tamare Čurović u finalu, a posle iscrpljujućeg meča sa Dejanom Radanović, dobija još veći značaj.

Još jedno iznenađenje je bilo kad sam ugledao velikog šampiona i osvajača zlatne olimpijske medalje u boksu Slobodana Kačara. Pratio je mečeve svoje ćerke Marine.

Dve igračice su privukle pažnju svojim potencijalom: Dejana Radanović (1996), o kojoj smo već dovoljno pisali i mlada Nikolina Jović (1998). Nikolina je odigrala maratonski meč sa Grkinjom Valerijom Gramatikopulo. Pokazala je fantastičnu borbenost, pokretljivost, čvrstinu i silinu, da se nameće zaključak da sa takvim osobinama mora visoko dosegnuti. Izgubila je, nažalost, zbog svojih grešaka. A njena protivnica zajedno sa ruskim trenerom ostavljena je za kraj kao najzanimljiviji tandem kakav je retko ko video. Kada sam je čuo da nešto sama sebi govori na ruskom začudio sam se i upitao tog Rusa i jednu Ruskinju kako je to moguće. Objasnili su mi da joj je majka Ruskinja, pa  kad sam pomenuo da imamo i mi takvu kombinaciju rekli su da znaju oni za Tamaru i da su se upoznali pre dve godine. Kad sam ih pitao kako se pravilno izgovara njeno prezime, tj da li je zadnje slovo U ili O rekli su O. Na pitanje zašto se tako piše oni kažu – ma piše se na 3 načina: na ruskom , na grčkom i na engleskom. I onda su me podučili da se kaže GramatikOpulo, tj sa naglaskom na O a ne na U kao što mi izgovaramo. Elem, taj trener tepa svojoj igračici, davaj (ajde) Valja, davaj Valjuška! Pa kad dobro odigra on kaže: Moja pametnice, moja lepotice. A kad postane ona nervozna, a on kaže – Ako slomiš taj reket uzeću ti ih sve! I telefon!!! Kasnije kad je malo kucnula reketom a on kaže, čuvaj taj reket jer drugoga neće biti!

Sutradan sam sa njim razgovarao kako je on video igru i mogućnosti Nikoline Jović. Kaže: Ух, она так сильная! Kaže, to je ogromni potencijal, ali ima pogrešan pristup igri. Nama ostaje da je  pratimo i vidimo hoće li naši stručnjaci otkloniti slabosti i usmeriti je pravim putem.

Kvalifikacije za ITF na Olimpu su u toku, a mečevi glavnog žreba počinju u utorak, pa ćemo i ove nedelje imati šta da pratimo. A ljubitelji tenisa neka pohrle, ima se šta videti.