Teniska majka – Jelena Genčić

6313_009-ovo-sam-ja-jelena-gencic-foto-nenad-milosevic_afU subotu je u 77. godini preminula Jelena Genčić, naš najcenjeniji teniski trener, a po mišljenju Njujork Tajmsa i jedan od najuspešnijih teniskih trenera na svetu. Ovu titulu nije dobila samo zato što je bila prvi trener Novaka Đokovića. Pre njega ona je trenirala Moniku Seleš, Ivu Majoli, Mimu Jaušovec, Gorana Ivaniševića…Nettenis objavljuje tužnu vest o njenoj smrti i kratku biografiju, uz izvinjenje zbog zakašnjenja.

Genčićeva je rođena 9. oktobara 1936. u Beogradu, kao jedna od sedmoro dece. Otac Jovan bio je iz ugledne srpske porodice, a majka Hermina poreklom Austrijanka. Jelenin deda Lazar Genčić studirao je medicinu u Beču a po povratku u Srbiju je postao prvi hirurg u zemlji. Posle izbijanja Prvog svetskog rata, uzeo je aktivnu ulogu u srpskoj vojsci sa činom generala. Brat njenog dede,  Đorđe Genčić, bio je gradonačelnik Niša a kratko i ministar narodne privrede. U njegovoj kući u Beogradu smešten je Muzej Nikole Tesle.

Jelena je odrasla u sportskoj porodici u kojoj su važili red, rad i disciplina. Istovremeno se bavila tenisom (u Partizanu) i rukometom (u Zvezdi).  U velikom (igrao se na fudbalskom terenu) i malom rukometu obično je bila golman, igrajući zajedno sa muškarcima u školi i na ulici. Njenu hrabru igru na golu su zapazili sportski stručnjaci i pozvali je u Zvezdu.

Ubrzo je postala nezamenljiva pa su je pozvali u reprezentaciju gde je jedno vreme bila i kapiten. Reprezentacija Jugoslavije u velikom rukometu (žene), u kojoj je bila i Jelena Genčić, učestvovala je (jedini put) na Svetskom prvenstvu u velikom rukometu 1958. u Nemačkoj i zauzela 5 mesto. Na prvom SP u malom rukometu 1957. godine u Beogradu na Tašmajdanu, osvojena je bronzana medalja, opet sa Genčićevom na golu.

Posle toga posvetila se tenisu.

Za TK Partizan igrala je od 1954. do 1976. i na domaćoj sceni bila je 20 puta prvakinja Jugoslavije, dok je 11 puta bila druga. Dva puta je bila 1. pojedinačno (1958 i 1964), 6 puta u ženskim parovima i 12 puta u mešovitim parovima (sa raznim partnerima) .

Posle povlačenja iz sporta, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, počela je karijeru kao teniski trener, gde je ostvarila izuzetan uspeh u otkrivanju i podučavanju budućih velikih šampiona Monike Seleš, Ive Majoli, Mime Jaušovec, Gorana Ivaniševića i Novaka Đokovića. Kao savezni kapiten Jugoslavije svih ženskih teniskih reprezentacija, osvojila je četvrto mesto na Federejšn kupu u Sao Paulu. Bila je potpredsednica Teniskog saveza Jugoslavije i Teniskog kluba Partizan, a potom i predsednik Kraljevskog teniskog kluba pod patronatom princa Aleksandra Karađorđevića.

Jelena Genčić je završila srednju muzičku školu na odseku za klavir, a po obrazovanju je bila istoričar umetnosti. Radila je ceo radni vek u školskom i kulturnom programu TV Beograd od njenog osnivanja, kao urednik i režiser programa na svim emisijama, od Dnevnika do dokumentaraca. Radila je i u školskoj redakciji, ali nikada u sportskoj.

Nacionalnu penziju je dobila kao rukometašica. Živela je u nasleđenoj porodičnoj vili na Dedinju. Nikada nije naplaćivala svoje treninge, a u vreme kada se bavila tenisom to je bio amaterski sport i titule su donosile simbolične nagrade.

Na komemoraciji povodom smrti Jelene Genčić, teniski stručnjak Radmilo Armenulić je rekao:

“Nestala je sa životne scene velika teniska ličnost i veliki čovek. Pored toga što je bila veliki sportista, Jelena Genčić se bavila i istorijom umetnosti. Ostaće zapamćene njene emisije na televiziji Beograd“. „Kao članica Partizana osvojila je više od 200 tofeja, a kasnije je svoje znanje prenela mnogim šampionima, uključujući i svetskog broja jedan Novaka Đokovića. Kada bih morao da sa dve reči opišem idealnog trenera rekao bih – Jelena Genčić. Bila je svojim učenicima vođa, prijatelj, savetnik i roditelj.

Vest o smrti Jelene Genčić, Novak Đoković je saznao posle meča 3. kola Rolan Garosa. Novakova majka Dijana pročitala je na komemoraciji veoma emotivno pismo najboljeg tenisera sveta.

“U životu si me pripremala za mnoge situacije, za pobede, za trijumfe, za naše trofeje, ali za naš rastanak potpuno sam nespreman. Opraštam se od tebe beskrajno tužan što ne mogu da te ispratim. Znam da bi se ljutila da odustanem i umanjim šansu da ispunim i ovu poslednju našu želju, da osvojim Rolan Garos“, napisao je Novak. “Dužni smo ti svi koji smo danas sa reketom u ruci. Obećavam ti da ću se potruditi da tvoje ime prenesem na buduće generacije i da tvoj duh večno bude prisutan na teniskim terenima.”

Nema sumnje da će Novak imati dodatni motiv da osvoji Rolan Garos i titulu posveti ženi koja ga je učila prvim teniskim koracima, a time i ispuni želju koju je Genčić izrazila u svom poslednjem intervjuu.

Izvor: Vikipedija, E-novine, Vreme, Nettenis