Na današnji dan pre 40 godina u Novom Sadu, rođena je najbolja teniserka svih vremena na ovim prostorima, Monika Seleš. Tenis je počela da igra gledajući svoga brata Zoltana i oca Karolja krajem sedamdesetih, dok su sparingovali tokom odmora na jadranskoj obali. Vrlo brzo je postala jedna od najboljih igračica sveta u svom uzrastu. Iako je već u svojoj 12. godini bila poznata u čitavoj zemlji, zbog velikih problema sa terminima i mestima za trening, početkom 1986. odlazi sa svojim bratom na akademiju Nika Bolitijerija na Floridi. Tamo im se godinu dana kasnije pridružuju i roditelji. Prepoznatljiva je bila po dvoručnim udarcima sa obe strane, koje je zadržala zahvaljujući insistiranju svog oca iako su na akademiji jedno vreme pokušavali da je nauče da forhend igra samo jednom rukom. Prve WTA mečeve je odigrala 1988., a profesionalac je postala 1989. Prvu titulu je osvojila u Hjustonu, krajem aprila iste godine, savladavši u finalu Kris Evert. Te godine debituje i na GS turnirima, na Rolan Garosu i stiže do polufinala u kome gubi od Štefi Graf u tri seta. Godinu je završila kao 6. igračica na WTA listi. Naredne godine osvaja svoj prvi GS turnir, Rolan Garos, savladavši u finalu Štefi Graf. Krajem sezone osvaja završni WTA turnir, savladavši Gabrijelu Sabatini u pet setova, a godinu završava kao 2. na WTA listi. U 1991. osvaja AO, RG i USO, dok na Vimbldonu nije nastupila. Početkom marta je postala prva teniserka sveta, u tom trenutku najmlađa u istoriji. Godinu je okončala još jednim trijumfom na završnom WTA turniru i kao najbolja igračica sveta. 1992. je ponovila rezultate iz prethodne godine, osvojivši 3 GS titule i završni WTA turnir. Na Vimbldonu je stigla do finala u kome je poražena od Štefi Graf, a koje je odigrala “ćuteći”. Turnir će ostati upamćen po mnogobrojnim neprijatnostima kojima je bila izložena (“teror” tabloida zbog neigranja prethodne godine, dojava o bombi, žaljenje njenih protivnica na “stenjanje” prilikom udaraca, komentarima Gorana Ivaniševića). 1993. je započela trijumfom na AO savladavši u finalu posle preokreta Štefi Graf, u meču koji je pokazao da se može nostiti sa Nemicom i na brzim terenima. Zbog virusa koji je zaradila tokom februara, nije igrala skoro dva meseca i zatražila je WC za turnir u Hamburgu…
Vratila se na teren tek posle 2 i po godine, krajem jula 1995. na egzibiciji protiv Martine Navratilove. Dve nedelje kasnije osvojila je turnir u Torontu, a u Nju Jorku na US Openu stigla do finala u kome je posle tri seta poražena od Štefi Graf. Početkom naredne godine u Melburnu osvaja, ispostaviće se, svoj poslednji GS savladavši u finalu jednu drugu Nemicu, Anke Huber. Period posle toga biće ispunjen mnogobrojnim povredama, problemima sa težinom, bolešću i smrti njenog oca u proleće 1998. Nikada nije dostigla nivo koji je imala kao tinejdžerka, ali je na pojedinim turnirima i mečevima pokazivala kakva je igračica bila. Poslednji meč je odigrala na RG 2003., a zvanično se povukla 2008. U Kuću slavnih primljena je 2009.
Mlada Monika Seleš
– 9 GS titula (4 AO, 3 RG, 2 USO).
– 53 WTA titule iz 85 finala.
– Postala broj 1 na WTA rang listi 11. marta 1991.
– Provela 178 nedelja na vrhu WTA rang liste.
– Najbolja teniserka sveta 1991. i 1992.
– 1991. igrala finala na svim turnirima na kojima je učestvovala.
– Najmlađa pobednica Rolan Garosa sa 16 godina i 6 meseci.
– Najmlađa pobednica završnog WTA turnira sa 16 godina i 11 meseci.
– Jedina teniserka koja je trijumfovala u svojih prvih 6 GS finala.
– 33 uzastopne pobede na AO.
– Igračica koja je najviše napredovala u izboru WTA 1990.
– Povratnica godine u izboru WTA za 1995. i 1998.
– Osvajacica 2 FED Kupa sa selekcijom SAD
– Osvajačica bronzane medalje u Sidneju na LOI 2000. za SAD
– Najbolja sportistkinja Jugoslavije 1985. (izbor Sportskih Novosti).
=kiša
”Zatrazila je WC za turnir u Hamburgu…”
Eh, šta je život, baš taj turnir, baš tada… 🙁
Imala bi ona sigurno bar 15 GS-ova, da nije bilo toga….
Interesatno je da je Monika u to vreme izbegavala da igra turnire nedelju za nedeljom da bi “odmarala” svoje telo. Iz nekog razloga u februaru je odigrala turnir u Cikagu (dobila Navratilovu u finalu) i odmah isla u Pariz (izgubila finale od Navratilove) i tada je zakacila taj virus. Hamburg nije ni bio planiran, ali zbog nedostatka meceva morala je da ga igra da bi usla u formu pred RG.
Nase novine su pisale da je Parhe vec imao i karte za Rim, koliko je to tacno ne znam.
Sigurno jedan od najtuznijih sportskih trenutaka u mom zivotu.
Kad se setim tih prvih mečeva protiv Štefi Graf, izgladalo mi je kao da će Nemica da je oduva svaki put kada se sretnu. Samo na Vimbldonu je bilo tako, ali je Moniku oduvao njen zemljak 🙁
Zanimljivo da su Moniku zvali Mala Mo a da joj je sudbina u toj fazi karijere bila gotovo identična sa sudbinom Morin Konoli po kojoj je dobila nadimak. Obe su imale vrtoglavi uspeh i tragičan prekid karijere sa nepunih 20 godina.
Sreća pa im se tu sudbine razdvajaju, ali je vrlo verovatno, da bi dve Male Mo možda sada bile dva najveća imena ženskog tenisa da im se nisu desili kamindžija i Parhe.. Uostalom, u tih par godina prave karijere, osvojile su po devet GS titula!
Da, bas si dobro to primetio, koliko su im karijere ispale slicne, fenomenalne tinejdzerke i onda vanteniski prekid karijere.
Za Konoli sam procitao da je trebala posle USO da predje u profesionalce (nesreca joj se desila par nedelja pre starta turnra). Ako je to bilo tacno, to bi bio i kraj njene karijere sto se GS turnira tice. A za Moniku je tesko proceniti, ja sam suvise neobjektivan.
Posle finala AO jedva sam cekao Vimbldon, jer je Monika sjajno servirala u Melburnu i dobila Graf na terenu na kome su mnogi smatrali da je Nemica u blagoj prednosti. Ali ne bese sudjeno.
Najvise mi zao sto kada god se spomene Monika svi se sete Hamburga i krene prica SBBKBB, uvek neka seta i tuga oko srca.
Sve što je napisano odlično je. I komentari.Svakom sam dao sviđalicu. Ali kakva je ovo praznina? Odakle se vratila posle 2,5 godine? I gde je bila za to vreme? I zašto? Da li je to možda Veliki Brat izbacio deo teksta, pa da čitaoci treba da nagađaju o čemu se radi? Ajde, stariji će se i dosetiti, ali šta da rade mlađi?
Ja sam od svega najteže podneo oslobađajuću presudu tom teroristi, posle koje je Monika odlučila da nikad više ne zaigra u Nemačkoj.