Rodžers kup: Sa lica mesta

suite-tickets-to-rogers-cup-714432-regularJuče je u Torontu počeo teniski masters turnir- Rodžers Kup (Rogers Cup). Završene su kvalifikacije u kojima je svakako iznenađenje eliminacija Benjamina Bekera i Mihella Ljodre.

Interesovanje za tenis u Kanadi, naglo je poraslo nakon pojave Miloša Raonića, Eženi Bušar, vimbldonskog dubl pobednika Pospišila, Dančevića i naravno Danijela Nestora (ex Nestorović). Možemo biti ponosni da svi vuku korene sa naših prostora (izuzev Bušar).

Atmosfera na samom kompleksu je veoma živa jer je ulaz besplatan  tokom kvalifikacija.

Kompleks se nalazi u okviru studentskog centra Jork, koji je po prostranstvu ogroman, pa bi se teško mogao obići pešice. Da bi se stiglo do Stadiona, postoje dva načina: kolima i gradskim prevozom “TTC”. Sabvej, u prevodu podzemna železnica, ne dopire do univerziteta Jork, već se sa poslednje stanice “sabvej”-a, preseda na autobus linije 106. Kako je skoro celi grad Toronto projektovan sa lenjirom, tako su i ulice, ili bolje reći bulevari, pravi- stvarajući kvadrate. Teško se zaluta, sve je napravljeno prema stranama sveta i najbolja orijentaciona sprava je kompas koji je često ugrađen u automobile. Sa južne strane grada je jezero Ontario sa serijom ostrva koji štite obalu grada od većih talasa koje im šalju Amerikanci sa druge strane obale. Tu je jezero široko oko 50 kilometara. Ceo grad  se prostire na površini koja podseća na Srem, a sastavljen je iz spojenih gradića bez vidljivih spojeva i to ima naziv Dži Ti Ej (GTA). Sve je ovo uvod u avanturističko putovanje autobusom sa linije 106. Vozač, ili bolje rečeno vozačica, peva pesme Harija Belafontea, a po boji kože zaključujem da je u Kanadu došla da izbegne vrućinu Jamajke. A razlog što je linija neobična i koloritna je ulica Sentinel koja vodi do Stadiona i koja je, zamislite, krivudava. Kažu dobri poznavaoci kratke istorije Toronta, da je ulica Dandas, koja je u centru grada takođe krivudava, formirana na prosečenoj stazi kroz šumu koju su sebi kao prolaz napravili bizonii. Mota vozačica sa lakoćom volan pokazujući talenat iako po svojoj veličini podseća na poveliku tetku Serene Vilijams.

Stižemo na stadion, a na ulazu totalni pretres kao da ulazimo u Boing, sve metalno napolje iz džepova. Dobra stvar je što nas nisu izuvali. Pešačke staze između Stadiona i pomoćnih terena pune ljudu koji šetaju u opuštenom maniru, familije, parovi, dečica jedu sladolede, nose suvenire koje im kupuju roditelji na ukusno uređenim tezgama. “Long vikend” je kao ukazivanje počasti familiji- “famili dej”. Na glavnom stadionu trenira Novak sa Vavrinkom i naravno ne pokazuju jedan drugome taktičke novitete koje su pripremili za američku turneju.
Atmosfera među našim ljudima u Torontu je prilično napeta u iščekivanju mečeva Novaka Đokovića. Gde da kupe karte na popust, da li ga uopšte ima, da li može da se prošvercuje nekako, ( a to je nikako, u koliko sati igra Novak, da li će moći da uzme “sik dej”(dan kada je bolestan), da li će moći da se slika sa Novakom (skoro nemoguće), ili bar da se nagne preko ograde i da dobije autogram na lopti. Sve su to pitanja naših ljudi kojih ima u Torontu oko 100.000, suviše da bi ih “Gran Stand” sve primio.

Napetost potpuna, Novak dolazi kao igrač broj jedan, žreb pretežak, pogotovu ako se uzme u obzir da je došao kao friško oženjen čovek.

Dobro došao Novače u klub oženjenih, neka ti je sa srećom prinova, a za turnir u Torontu, videćemo, ipak je Novak-Novak, profesionalac i uvek favorit!!!

Dorćolac, direktno iz Toronta