Protekla nedelja

Pet ATP i WTA turnira, koji su se igrali protekle nedelje dobili su svoje pobednike(ce). Kad se sve sabere i pogledaju trendovi i realno stanje u ovoj godini, iznenađenja nije bilo.

Ova konstatacija se najmanje može osporiti kada je turnir u Akapulku u pitanju. Turniri po Južnoj Americi koji su se održavali u poslednjih nekoliko nedelja, udenuti su među one na bržim i sporijim betonima i dobro su došli igračima kojima beton nije baš omiljena podloga, a šljaka jeste, osvoje poene u realno slabijoj konkurenciji. Tu činjenicu je jako lepo iskoristio Boris Pašanski pre 5-6 godina, kada je upravo zahvaljujući ovim turnirima došao na prag ulaska u Top 50.

Tako je i David Ferer pre tri godine shvatio, da mu je mnogo bolje da u Akapulku lagano sakuplja poene, nego da za isti rezultat bezuspešno pokušava u Dubaiju da pokazuje svoje umeće na mnogo bržoj podlozi, pored suverenih vladara, Đokovića i Federera. Koliko je to Fereru postala rutina, govori i rezultat u finalu protiv Verdaska, 6-1 6-2, kao i činjenica da nije izgubio set na turniru, a samo se u jednom igralo na razliku, 7-5 u prvom protiv Hiralda.

Na drugoj strani, možda manje očekivan pobednik ali samo za one koji su površno ili navijački razmišljali o prebogatom i prejakom turniru iz 500 serije u Dubaiju. Verovatno je većina očekivala i četvrti uzastopni trijunf  Novaka, ili bar da njegova zamena posle poraza u polufinalu bude Endi Marej. Desilo se ipak ono što je i bilo najrealnije. Federer, za razliku on Novaka i Endija, nije pravio pauzu posle AO. Igrao je Dejvis kup, a zatim i Roterdam i očigledno je u mnogo boljem takmičarskom ritmu od pomenute dvojice.

S obzirom da na velikim turnirima nema previše uspeha u zadnje vreme, a da je i prečesto gubio od Novaka i Mareja u zadnje vreme, Federer je očigledno sa mnogo više motiva došao na ovaj turnir. Malo ipak čudi loše Marejevo izdanje u finalu. To negde pokazuje, da je Novak odigrao čvršće i motivisanije svoj meč u polufinalu, verovatno bi ishod bio drugačiji. Postavlja se pitanje, da li ovakav ishod može da utiče na nastavak sezone i da li nam može da služi kao indikator budućih zbivanja.

Teško i verovatno će stvari biti mnogo jasnije posle američke turneje, mada s obzirom da su OI mnogima prioritet, čak ni ishod na tim turnirima neće biti previše relevantan.Ipak, ne treba zanemariti značaj ove titule za Federerovo samopouzdanje, a zbog načina na koji je izgubio, i na Marejevo. Novak tu ima jak alibi i za sada ne treba ni u tragovima govoriti o nekakvom njegovom igračkom i mentalnom padu.

Na kraju, titula koju je Kevin Anderson osvojio u Delrej Biču, možda predstavlja i najveće iznenađenje, mada je to više plasman u finale za Marinka Matoševića. Kvalifikantu iz Australije se doduše otvorio žreb, ali ipak treba iz kvalifikacija stići do finala i tu odigrati ravnopravan meč, 6-7 4-6. Kevin Anderson je neko ko obično zablista u ovom delu sezone i na ovoj podlozi, tako da sem pobede protiv Iznera, sve ostalo se može svrstati pod očekivano, pogotovu što Rodik i Tomić nisu u formi, svako iz svog razloga.

Kod teniserki, imamo još jednu teniserku koja se okitila WTA titulom ove godine. Tradicija koja se nastavlja iz nedelje u nedelju. Ovoga puta je teniserki iz Kinekskog Tajpeha, Hsieh,pošlo za rukom da iz kvalifikacija osvoji titulu i naravno uđe u Top 100. Njoj je ovom slučaju poprilično pomoglo vreme u Kuala Lumpuru i odlaganje do unedogled mečeva, tako da joj je Radvanska predala mač, kao i Martić u finlu. Petra je odigrala polufinale i finale u istom danu, pa je posle maratona od preko tri sata protiv Jelene, jednostavno pala posle ubedljivog prvog seta, 2-6 7-5 4-1, za pobednicu.

U već pomenutom Akapulku se paralelno sa muškim igrao i WTA turnir. Šljaka, a pogotovu ovi turniri iz International serije, su odavno rezervisani za Italijanske, Španske i Argentinske teniserke. Sara Erani u tom smislu nije iznenađenje, bez obzira što joj je protivnica u finalu bila Flavija Peneta. Erani je osvojila svoju treću titulu u karijeri, prvu od 2008. godine, pobedila sa 5-7 7-6 6-0, da bi tome dodala i titulu u dublu, u paru sa Robertom Vinči.