Nikola i Laslo: Rivalstvo, drugarstvo i nesuđeno finale!

 Laslo Đere i Nikola Milojević Foto N. Paraušić

 Nakon velikih uspeha mladih teniskih snaga Srbije početkom godine, kada je jedan postao prvi, a drugi četvrti juniorski teniser planete, Nikola Milojević i Laslo Đere postali su poznati i široj javnosti u Srbiji. Oba tenisera su ’95. godište i obojica daju nadu da će  generaciju Novaka, Janka i Viktora, mada i Zimonjića, iako je on generaciju stariji i od njih,  zameniti dostojni  naslednici. 

Naravno, juniorski tenis je veoma različit od seniorskog. Sama činjenica da se za rang listu juniora koriste kombinovani poeni i u singl i u dubl konkurenciji, ne daje najjasniju sliku o tome kako mladi teniseri mogu uspeti u profesionalnim vodama. Ali, ako ništa drugo, pokazuju talenat i svestranost, iliti potencijal mladih. Ohrabruje činjenica da je najveći procenat top 5 juniora kad tad stigao bar do najboljih 50  na ATP/WTA listama, a nemali broj i do daleko većih pozicija i neverovatnih uspeha.

Ovog marta, na jakom junioskom turniru u Umagu, ova dva mlada asa zakazali su finale snova, srpsko finale. Međutim kiša ih je sprečila da to finale i odigraju jer je na kraju i otkazano.

 Nikola i Laslo međusobno se poštuju, druže i jedan drugog iskreno bodre u karijeri. Svaku priliku koriste i da se sretnu i zajedno treniraju, što su učinili i nedavno na terenima “Kolonijal sana” u Beogradu i tom prilikom dali intervju za Večernje Novosti.

 – Kod kuće nemam balon sa šljakom, pa mi je ovo prvi put da sam trenirao na ovoj podlozi u 2013. Igrao sam dosta dobro s obzirom na tu činjenicu. Malo smo sa prebacivali sa osnovne linije, vežbali voleje, dijagonale, odigrali nekoliko poena, servirali. Drago mi je što sam bio u prilici da treniram sa Nikolom – kaže Laslo.

 KAD bi mogli jedan od drugog da “pozajme” nešto što smatraju da je najbolje, nisu se mnogo dvoumili. 

– Prvo što bih uzeo od Lasla to je snaga. Izuzetno je jak – kaže Nikola, dok Đere kaže: – Kod Nikole sam uvek cenio njegovu brzinu i voleo bih da je imam.

 Milojević, domaćin u ovoj prilici, voli što je “ukrstio rekete” sa Đereom, koga pojedini po stilu i udarcima već porede sa Troickim.

 – U Srbiji imamo dosta dobrih igrača, ali je retka i vredna stvar to što sam u prilici treniram sa članom juniorskog top pet. Sa Laslom se na pravi način pripremam za juniorske turnire koji mi predstoje – ističe Nikola.

 Ako neki i žele da ih “posvađaju”, stvore “zlu krv” i rivalitet među njima, dvojica drugara na to samo odmahuju rukom, uz širok osmeh.

 – Nikola i ja se družimo mnogo godina. Dobar mi je prijatelj. O njemu mogu da kažem sve lepo. Dobro napreduje, radi naporno, odličan je momak i teniser. Ako nastavi ovako, uveren sam da može da ima blistavu seniorsku karijeru – kaže Laslo, kome Nikola uzvraća komplimente i poručuje da jedan drugom žele samo najbolje, jer su zajedno jači.

  DOK je Milojević trenirao sa Đokovićem pet puta u Melburnu, a Janko mu je mentor, Đere nije često u prilici da se sreće sa našim asovima. 

– U Melburnu sam upoznao Tipsarevića. Dao mi je par dobrih saveta. Noleta i Viktora još nisam upoznao. Nadam se da će se to desiti. Navijaću sad za naše u Indijan Velsu, a očekujem novo finale Đokovića, i naravno – titulu – govori Laslo.

 Iako se obojica bore sa nedostatkom sredstava za putovanja na turnire, oni ni ne razmišljaju o “alternativi”. Mahanja stranih pasoša i unosni pozivi iz inostranstva ih ne zanimaju. Cilj im je da jednog dana zasluže poziv u Dejvis kup reprezentaciju Srbije.

 – Dejvis kup je još daleko, obojica smo dosta mladi, ali se nadamo da će doći i to. Nikad nismo ni pomišljali o tome da igramo za druge zemlje – poručuju uglas, dok talentovani Laslo, za koga se pojedini pribojavaju da bi jednog dana mogao da zaigra za Mađarsku ili neku drugu naciju koja mu nudi maksimalne uslove za rad, dodaje: – Želim da igram samo za svoju zemlju i tako će i biti. Naravno, ne mogu ništa unapred da znam, ali ne nameravam o tome uopšte da razmišljam. Želja mi je da jednog dana odigram za svoju reprezentaciju u Dejvis kupu.

 Još ove godine naši teniseri igraju u juniorskoj konkurenciji, a u toku sezone učestvovaće i na fjučersima. Već naredne, 2014, pokazaće od kakvog su materijala “sazdani”, jer tad i kreće pohod na vrh ATP liste.

Kod muškaraca oni su prvi nakon dosta vremena sa takvim juniorskim uspehom. Pre njih najviše uspeha imali su unazad Filip Krajinović, koji je bio 6i i kao 17ogodišnjak bio 170i teniser na ATPu, ali zbog povrede doživeo pad na listi. Sada ima 20 godina i polkazue znakove povrataka i nastavka puta ka top 100. Pre njega Viktor Troicki bio je 10i junior sveta, davne 2004e, a 2011e bio 12i an ATP listi. Na kraju, naravno, tu je Janko, bivši br1 i juniosrki GS šampion, danas top 10 teniser.

Kod dama trenutno nemamo top 10 teniserke. Poslednja koja je to bila jeste Natalija Kostić, koja je bila 5.. Ona je ’94. godište, a njena vršnjakinja Tamara Čurovć bila je 11.. Godinu dana starije Aleksandra Krunić i Jovana jakšić uspele su najviše doć do 17., tj 13. pozicije među juniorkama, a aSAlerksandra je u dublu igrala finale juniorskog Otvorenog prvenstva Australije. Pre njih Bojana Jovanovski je bila 5., a  onda godinama unazad ni jedna nije imala većeg uspeha do Jelene Janković, koaj je bila br1 i juniorski GS šampion kao Janko. Jedino je Ana Ivanović igrala finale juniorskog Vimbldona, ali je najviši plasman an juniorskoj listi bio 19. mesto.

Milojević je trenutno drugi, Đere peti teniser sveta među juniorima. Ovo je njihova poslednja sezona  na juniorskim turnirima.  Jedina stvar koju je ostalo da urade jeste neki veći uspeh an Gren Slemovima. Nakon toga, prvi korak će biti proboj na ITF turu, na fjučers turnirima, da bi kasnije preko čelendžera došli do ATP turnira. Do sada, Đere je zabeležio jedno finale na fjučers turniru u Srbiji, što daje nadu da će ih biti još mnogo kada se u potpunosti posvete profesionalnom tenisu.