(Ne)očekivan poraz

Ana je u izjavama posle meča, pomirljivo izjavila da je odigrala najbolje što može i da je “krivca” za poraz uglavnom pronašla u protivnici. Da li je to deo neke terapije ili su Anine ambicije manje. Ana pomeranjem prioriteta za neke kasnije turnire, Vimbldon i Olimpijadu, neodoljivo podseća na Rodžera iz 2008. godine dok je Rafa dominirao svetskim tenisom.

Ta opuštenost, koja izbija iz Aninih izjava je nešto što je nedostajalo srpskoj teniserki u drugom i trećem setu. Erani je uspela da natera Anu da više razmišlja o njenoj igri, da više trči i da više rizikuje kod udaraca, ne bi li sprečila Erani da završava poene ili kratkim loptama ili kratkim bekend dijagonalama, posle kojih bi izlazila na mrežu ili forhendom iz sredine terena završavala poene.

Ani je definitivno nedostajao dobar servis. U celom meču se vukao negde oko polovine ubačenog, pa nije bilo lakih poena i Ana je bila prilično nesigurna na servisu. Otuda i stalno jurcanje za brejkovima zaostatka u drugom i trećem setu. Tako je Ana stalno bila pod pritiskom i u defanzivi. Šteta je što Ana nije prošla dalje, jer bi joj sledeća protivnica bila Kuznjecova, protiv koje ipak ima igru, a u četvrtfinalu bi to bila Martić, Peneta ili Kerber.

Ana je negde nagovestila da može više, ali još uvek ne može dovoljno dugo da izdrži i to pokaže. Možda na Vimbldonu bude(mo) bolje sreće. Na kraju i rezultat, 6-1 5-7 3-6.