Nenad Zimonjić – Kao stariji brat

sp-zimonjicIako je osvojio 46 titula u karijeri, više nego ostali srpski teniseri zajedno, takođe bio najbolji na svetu i uz to ima titule sa GS turnira i dva osvojena Završna mastersa, Zimonjić je uvek nekako u drugom planu, u senci pre svega Đokovića, ali i ostale dvojice najboljih srpskih tenisera.

Da, greška je namerno napravljena, ali to je nešto što se svakodnevno može pročitati. Kada se pominju najbolji srpski teniseri, ime Nenada Zimonjića se najčešće izostavlja. Razlog je svakako taj, što se rezultati u singlu i dublu ne vrednuju isto, a možda i zbog generacijske razlike…. Ipak, Nenadovo mesto u istoriji muškog srpskog tenisa je tik iza Đokovića i Živojinovića.

U stvari, kada su teniseri u pitanju, Nenad Zimonjić je spona koja je povezala Bobu Živojinovića i novu generaciju srspkih tenisera. Nenadov učinak, kao već iskusnog tenisera koji osvaja i GS titule, sigurno je veliki a posebna njegova uloga je u Dejvis kupu, kao i zasluga za osvojeni trofej.

Priča o Nenadu može da se ispriča iz tri dela. Nenad u svojim počecima i kao singl igrač, Nenad kao dubl igrač i naravno kao član reprezentacije više od decenije.

Singl karijera

Nenada je na teniski teren sa osam godina odveo njegov stariji brat Igor. Bilo je to na terenima TK Crvena Zvezda, gde je na testiranju, zajedno sa još petoricom, izabran od čak tri stotine kandidata. Trener u Zvezdi je tada bio Goran Bubanj kojem Zimonjić u mnogim intervjuima odaje zahvalnost, pogotovu kada se radi o njegovoj dubl karijeri, jer mu je od početka usadio tehniku i ljubav za takav način igre.

Nenad je u velikoj  Jugoslaviji bio najbolji među teniserima do 12 godina, do 14 je bio u jednom trenutku drugi. Kada se država raspala, bio je najbolji u svim kategorijama sužene države. Tu su nastali prvi problemi za njega jer, zbog sankcija, na neke turnire nije mogao da ide. Konačno, 1995. postaje profesionalac i tada počinje najteže vreme za Nenada i njegovu karijeru.

Sam je mnogo puta istakao, da je narednih pet godina uglavnom putovao sam, često i bez prebijene pare, da mu je svaka pobeda, pored sportskog uspeha, značila i borbu za osptanak, naravno u sportskom smislu. To je negde i doprinelo da se Nenad opredeli kasnije samo za dubl karijeru, mada je za to bilo i drugih razloga, poklapanje termina singla i dubla, kao i povrede.

Iako Nenad nije totalno prekinuo karijeru u singlu sve do 2010. godine, uspeh koji je ostvario plasmanom na 176. ATP liste 1999. godine, nikada nije ponovio. Ako se govori o njegovoj singl karijeri, ona je imala ekspanziju od 1998 – 2002. godine, mada je svoj poslednji osvojeni čelindžer, od ukupno 4 u karijeri, Nenad osvojio 2004. na Gemaksu, odmah posle prve GS titule u Australiji, u miks dublu sa Bovinom.

Ipak, Zimonjić ističe da je njegov najveći uspeh u singl karijeri pobeda nad Agasijem, takođe 2004. neposredno pre Roland Garosa. Andre je tada bio 6. igrač na svetu, pa je razumljivo zašto je ta pobeda Zimonjiću toliko značajna. Poslednji singl meč koji je Nenad odigrao, desio se na Gemaksu 2009. godine, kada je u drugom kolu izgubio od Danijela Brandsa.

Dubl karijera

Dubl karijera je ono što čini ime Nenada Zimonjića tako velikim i priznatim u svetu tenisa i o čemu se daleko više piše i zna. Paralelno sa ekspanzijom njegove karijere u singlu, nestor-zimonjicpočela je da se razvija i u dublu, 1998. godine. Nenad je krenuo da osvaja titule na čelindžerima, i to sa različitim partnerima, ali se do pravog proboja među najbolje dubl igrače čekalo do pred kraj 2000. godine, da bi par meseci kasnije Nenad stigao prvi put do Top 20 na dubl listi.

To se desilo neposredno posle najvećeg uspeha do tada, kada je stigao do svog prvog polufinala na jednom GS turniru. Sa Vejnom Artursom je igrao polufinale u Melburnu gde su od njih bili bolji Bjorkman i Vudbridž. Inače, Nenadova prva ATP titula se dogodila 1999. godine kada je u paru sa Mirnijem osvojio Dilrej Bič. Prvi stalni Nenadov partner je bio Austrijanac Julian Noul, sa kojim je ugalvnom igrao 2004. godine i stigao do svog prvog GS finala, finala Vimbldona. Bjorkman i Vudbridž su se opet isprečili na Nenadovom putu ali, ako se uzme u obzir da je te godine osvojio AO u miksu, onda se može reći da mu je 2004. godina prekretnica u karijeri.

Uostalom, u Monte Karlu je osvojio svoj prvi masters u paru sa Hemanom. Sledi nezadrživ napredak ka Top 10, saradnja sa Paesom u 2005. te Santoroom 2006. i 2007. a titule su se ređale kao na traci. Ipak, ostala je kao san titula u muškom dublu na GS turniru. Sa Santoroom ponovo stiže do finala Vimbldona, 2006. godine. Zato 2008. počinje da sarađuje sa Danijelom Nestrorom, koji je bio finalista na svim turnirima osim na Vimbldonu.

Rezultati su stigli brže nego što se očekivalo i to baš tamo gde su najviše želeli. Posle izgubljenog finala u Parizu, Nenad i Danijel pobeđuju Bjorkmana i Ulijeta u finalu Vimbldona i tako počinje period u kojem su s pravom važili za najbolji dubl na svetu. To je pokazala i rang lista na kraju godine, posle osvojenog Završnog mastersa u Šangaju. Saradnja Zimonjića i Nestora je trajala tri godine a završena je titulom na istom turniru, koji se ovaj put igrao u Londonu. Za to vreme su se nekoliko puta vraćali na mesto najboljih dubl igrača, i osvojili tri GS titule, koje su i jedine Nenadove u konkurenciji muških dublova.

Nenad ima i četiri titule u mešovitom dublu, od kojih dve sa Katarinom Srebotnik, koja mu je bila najčešće partnerka i sa kojom, pored ta dva osvojena Roland Garosa, ima još četiri finala od kojih su tri takođe u Parizu. U 2010. godini Nenad osvaj i duplu krunu, objedinjuje titule na Roland Garosu u obe dubl konkurencije. Nenad u 2011. počinje da igra sa Ljodrom ali to nije bila ni izbliza dobra saradnja kao sa Danijelom. “Samo” šest titula, uz dve krajem ove godine sa Ramom i Nestorom, malo su za standarde koje je Nenad postavio u prethodne četiri godine. Zato opet menja partnera i u 2013. nastupiće sa Šveđaninom Lindstedom.

Dejvis kup

Na kraju, treba podsetiti na učinak Zimonjića u dresu reprezentacije, sa kojom je 2010. osvojio titulu. Možda Nenadova uloga u osvajanju te titule, rezultatski gledano, nije velika kao Novakova recimo, ali kao kapiten i autoritet, svakako je nemerljivo uticao na taj uspeh.  Nenad je debitovao još 1995. godine kada je Srbija prvi put posle sankcija krenula sa ovim takmičenjem pod imenom SR Jugoslavija. Od tada je odigrao 48 mečeva za reprezentaciju, po čemu je rekorder baš kao i po broju godina, uzastopnih 17.

Dugo je bio nosilac reprerezentacije, igrajući i singl i dubl mečeve. Dolaskom Tipsarevića u reprezentaciju, Nenad uglavnom igra samo u dublu, a svoje mesto u singlu prepušta Janku, Vemiću, Pašanskom, kasnije Đokoviću i Troickom. Najčešće je igrao u paru sa Vemićem, pa je sa njim najuspešniji dubl reprezentacije. Uz sve ove uspehe treba dodati i dve ekipne titule na Svetskom kupu u Diseldorfu.

Nenadova karijera traje već 17 godina, i ne nazire joj se kraj. Ovaj tekst je skroman pokušaj da se ta karijera nekako sabere na jednom mestu. Nenad je to zaslužio jer je vredan, posvećen i pre svega pozitivan kao sportista i čovek. Kako sam kaže. voleo bi da jednog dana ima tenisku akademiju. Ne znam da li će mu to poći za rukom ali je sasvim sigurno da bi iz te akademije izlazili teniseri, koji bi pre svega bili isti takvi ljudi kakav je sam Zimonjić.

*Nenadov profil, statistiku i titule možete naći OVDE