Natalija Kostić za NT – Osmehom do pobede

Jedna od najtalentovanijih mladih teniskih nada Srbije sledeća je u nizu koja je govorila za NETTENIS. O počecima, usponima, padovima, problemima i ciljevima, nasmejana Nišlijka je govorila ekskluzivno za naš sajt. Pričala je sa nama samo 15-tak minuta nakon svog meča prvog kola u singlu, a pred meč u dublu na terenima Teniskog centra Olimp, gde se ove nedelje održava turnir 10k kategorije.

Natalija Kostić je rođena 1994. godine u Nišu. Potiče iz porodice tenisera. Njen tata i deda bavili su se tenisom i spadaju u, može se reći, pokretače teniske kulture u Nišu. Deda joj je bio jedan od osnivača prvog niškog teniskog kluba “Radnički”. Tata, Đorđe Kostić, bio je veoma uspešan kao junior. Bio je prvak Jugoslavije do 12. i 14. godina, rezerva u Dejvis kup reprezentaciji i veliki potencijal koga su sve novine opisivale kao “talentovanog tenisera, ali lenjog”, priča Natalija uz osmeh. On je početkom ’90-ih otvorio teniski klub u Nišu i Natalija i njene sestre Marija i Emilija praktično su kao prvu igračku imale reket, i prve teniske korake napravile su baš tamo.

Ipak, jedina od njih, Natalija se ozbiljnije i ”profesionalno” okreće tenisu, sa 11 godina. Na svom prvom nastupu je osvojila Prvenstvo države do 12 godina. Kaže, ono što joj je najdraže ostalo u sećanju od tog takmičenja jeste bicikl koji je dobila kao nagradu. Svoj prvi veći internacionalni uspeh doživela je na ”Oranž bolu” u kategoriji do 12 godina,  gde je stigla čak do polufinala, na svom prvom nastupu. Nažalost, situacija je bila takva da je Natalija već imala rezervisan let za Beograd onog dana kada se igralo za treće mesto, te nije mogla da priušti da ga otkaže.

I tako je nastavila svoj uspon i u kategoriji do 14 godina bila 7.  juniorka u Evropi. Taj uspeh je prenela i prevazišla u kategoriji do 18. godina. Godine 2011. bila je 5. juniorka sveta. Osvajala je razne jake juniorske turnire, igrala četvrtfinale Rolan Garosa, pobeđivala teniserke poput Eženi Bušar, Viktorije Duval, Julije Putinčeve, Danke Kovinić, Ajle Tomljanović, Jovane Jakšić, tj sve one koje su sada mahom u top 150, pa i blizu top 50 na svetu. Ponovo je igrala polufinale OB-a ali je, na žalost, doživela i povredu koja ju je na neko vreme odvojila od terena.
Ta 2011. godina joj je bila i poslednja među juniorima jer se, nakon odličnih rezultata na profesionalnim turnirima, odlučila da naredne ne igra. Za tim ne žali, međutim, krajem te iste godine, dogodio joj se jedan peh. Iako je, kao 5. juniorka sveta, mogla da nastupi na Oranž Bolu, u dogovoru sa ocem je odlučila da to ne učini. Nije bila dovoljno spremna jer, zbog težih uslova, igrala je i trenirala samo na šljaci, te nije bila spremna za tvrdu podlogu. Međutim, ono što nisu znali bilo je da se te godine OB prvi put održavao na šljaci, i to zelenoj. Sve to ne bi bilo toliko strašno da ona nije tu branila polufinale, i da je zbog toga završila godinu van top 10, tj. kao 15. na svetu. Tek kasnije, saznali su da juniorke koje godinu završe u top 10.  , naredne dobijaju tri specijalne pozivnice za turnire 25k kategorije!

Natalija Kostić - NIŠ 2011.Ipak, uprkos tome, nastavila je da napreduje. Te 2011. godine je osvojila je četiri ITF turnira 10k kategorije,  naredne godine još 2 i došla do 398. pozicije na WTA listi. Kako  su  se uspesi nizali tako je raslo interesovanje  ljudi za Nataliju, a  zatim i sponzora. Bili su vrlo zainteresovani za njen potencijal. Međutim, iščekivanja i pritisci, pogotovo oni koje je sama sebi nametala, ali i sponzora i drugih, doveli su do pada u Natalijinoj igri. Očekivanja da nakon 10-ki odmah pređe na osvajanje 25-ice nisu se ostvarila i nesigurnost se ”uvukla” u njenu igru. Gubila je  i kada nije trebalo. U poslednjih godinu dana igrala je samo 2 finala na 10k turnirima i oba izgubila, što je dovelo do toga da joj rang varira između 400. i 450.  mesta na WTA tj. da  konstantno stagnira.

Na sve to problem prave i uslovi. Natalija zimi praktično i nema gde da trenira. U Nišu je malo terena, i nisu  potrebnog kvaliteta. U Beograd nema ko da je vodi, jer su joj roditelji zauzeti oko svojih poslova, nije izvodljivo da teniser, pogotovo neko tako mlad dolazi i sam o sebi se stara i trenira. A i finansije često prave problem. Tako da, kako kaže, tek na svako proleće je za nju početak sezone. Tada kreće sa treninzima redovnim  i može da se posveti tenisu u potpunosti.
Imala je iskustvo da trenira na akademijama raznim, kao i kod Bolitijerija. Ali kaže da na takvim mestima slabo ima individualnog rada i da taj način treniranja nije najbolji, te je sve to više samo reklama, nego ono kakvim se prikazuje  u medijima.

ArticleSvoju igru opisuje kao defanzivnu sa tendencijom ofanzive kad god se za to ukaže prilika. Trudi se da bude ofanzivna, ali smatra da je defanziva osnova igre. Poredi svoj tenis sa igrom Dominike Cibulkove, koja joj je uz Serenu Vilijams jedan od uzora. Omiljeni teniser joj je Rafael Nadal. Voli taj duh borbenosti, kaže. Trener joj je otac a oprema koju koristi je Loto i Vilson. Omiljena podloga joj je šljaka, mada voli i brzu podlogu i misli da se na njoj dobro snalazi i da ona najbolje razvija igru tenisera. Omiljeni Gren Slem joj je Rolan Garos i od svih bi najviše volela baš njega da osvoji.

Cilj u narednom periodu joj je da odigra što više ITF turnira,  da do kraja godine bude bar među 350. najboljih na WTA listi. Nakon turnira na Olimpu  ima u planu još neke  fjučerse, od kojih prvi u Vrnjačkoj Banji, pa neke 25-ice. Nada se  da će ostati zdrava i rešiti pitanje uslova kako bi cele godine imala adekvatne treninge i što spremnija ulazila u sezonu.

Za kraj posetiocima NETTENISA kaže:

Pozdrav svima. Hvala vam što pratite tenis, što pratite mene. Nastavite da budete uz  tenis i da navijate još dugi niz godina.

Intervju obavili Mićo i Zeleni