Kratka istorija US Opena

US open, odnosno Otvoreno prvenstvo Sjedinjenih Američkih Država u tenisu, jedno je od najstarijih nadmetanja u “belom sportu” i jedan od četiri najbitnija turnira na teniskoj mapi.Датотека:Arthurashestadium.jpg

 USO je nastao 1881. i u prvom izdanju malo je šta tada ličilo na današnji spektakl, kako po kvalitetu, tako i po organizaciji i sistemu takmičenja. Mogli su da učestvuju samo članovi američke Teniske asocijacije i to samo muškarci. Turnir se nije održavao u Njujorku, kao sada, već u Njuportu odakle se preselio u “veliku jabuku” tek 1915. Bilo je i selidbi u Filadelfiju između dva svetska rata.

USO je jedini GS koji je čak 3 puta menjao podlogu  za igranje. Prvo je to bila trava, zatim kratko šljaka, da bi od 1978. godoine podloga postala beton, tj tačnije Deko turf.

1887. počela su da se odvijaju i nadmetanja u ženskoj konkurenciji, a tada 17-godišnja Elen Hansel pridružila se do tada jedinom šampionu, Ričardu Sirsu koji je prvak bio u sedam prvih izdanja. 

Kako je vreme odmicalo, uvođena su, i na kratko ukidana, nadmetanja dublova, od muških, preko ženskih do mešovitih, a onda je sve dobilo međunarodnu notu 1968. godine. “Open” era počela je upravo tada, a samo dve godine kasnije US open je postao prvi Gren slem turnir koji je uveo taj-brejk kao način odlučivanja o pobedniku seta ukoliko je u njemu rezultat 6:6 u gemovima.

I dan danas je jedini Gren slem koji, po potrebi, za svaki set koristi taj-brejk čak i u odlučujućem petom. Na Australijan openu, Rolan Garosu i Vimbldonu tada se igra na dva gema razlike, a US open je specifičan i potome što se od 1970. do 1974. taj-brejk igrao dok neko ne dođe do pet osvojenih poena, a ne do sedam kao što je sada slučaj.

 Otvoreno prvenstvo SAD je 1973. postalo prvi Gren slem koji je podjednake novčane nagrade davao i pobedniku u muškoj pojedinačnoj konkurenciji i pobednici u ženskoj, a prvi je uveo i igru pod reflektorima, 1975. godine. Od 1978. nadmetanja se odvijaju na USTA Nacionalnom teniskom centru u Flešing Medouzu, u Kvinsu, jednom od pet sastavnih delova Njujorka.

U Open eri najviše titula, po pet, u muškoj konkurenciji osvojili su Džimi Konors, Pit Sampras i Rodžer Federer koji je jedini uspeo da osvoji pet trofeja u nizu, dok je kod dama rekorderka Kris Evert sa šest titula. Konors je takođe jedini koji je osvojio USO na sve tri podloge na kojima se igralo.

Kod dama open era je počela dominacijom Margaret Kort i Bili Džin King, od kojih je bar jedna igrala finale u nizu od 7 godina, od čega su obe trijumfovale  po tri puta. Sredinom sedamdesetih  i do druge polovine osamdesetih,  Kris Everet i Martina Navratilova  bile su neprikosnovene na ovom turniru. Kris je osvojila svojih rekordnih 6 trofeja iz 9 finala, a Martina 4 od 8. Jedina koja je uspela da se umeša u tu priču, kao i u priču o broju jedan, bila je Trejsi Ostin koja je trijumfovala dva puta.  Nakon toga, došla je Graf, a zatim i Seleš era.  Prva je trijumfovala 5 od 6 puta a druga 2 od 4. Krajem 90-ih i početkom 2000-ih najdominantnije su seste Vilijams i Martina Hingis. 21. vek doneo je dosta  šarenolike finalistikinje, ali su se ipak Serena Vilijams i Kim Klajsters izdvojile kao najuspešnije u ovom razdoblju, svaka sa po 4 titule iz 5 finala.

U muškoj konkurenciji u početki nije bilo dominantnih tenisera sve do polovine 70-ih i pojave Džona Mekinroa i Džimija Konorsa. Zajedno, ova dva američka tenisera osvojili su 9 titula, iz 12 finala. Zatim je 80-ih na scenu došao Ivan Lendl sa 8 uzastopnih finala od čega ”samo” 3 titule, takođe uzastopne. 90-ih su  naravno najdominantniji bili Pit Sampras i Andre Agasi. Sampras sa 5 titula iz 8 finala a Agasi sa 2 titule iz 6 finala. U 21. veku najuspešniji je svakako Rodžer Federer sa 5 uzastopnih trijumfa i još jednoim porazom u finalU, a zatim i Novak Đoković sa 4 finala, ali samo jednom titulom.

U 2013. trofej šampiona kod tenisera brani Endi Mari, a kod teniserki Serena Vilijams, U konkurenciji parova kod muškaraca to su braća Brajan, a žena Italijanke Sara Erani i Roberta Vinči.  U mešovitim parovima to su Jekaterina Makarova i Bruno Soares.

Srpski predstavnici su imali dosta uspeha na USO. Novak je igrao već pomenuta čak četiri finala, od kojih je jedno dobio, a već 6 godina u nizu nije ispao pre polufinala. Jelena Janković igrala je finale  2008. godine i polufinale i četvrtfinale  dve godine pre toga. Nakon   niza ispadanja u 4. rundama, Ana Ivanović je konačnoo prošle godine igrala četvrtfinale, a Janko Tipsarević je svoja jedina dva četvrtfinala na GS takmičenjima zabeležio  upravo tamo. Nenadu Zimonjiću je USO jedni GS na konm nije igrao finale, pa čak ni polufinale u konkurenciji parova.

Turnir zvanično počinje 26.08. a na programu su već mečevi kvalifikacija.