Kako će izgledati Top 10 u 2016-oj?

Četvrti dan januara novonastale godine prvi je teniski dan u 2016. godini koja, pored redovnih teniskih zbivanja, donosi i Olimpijske igre u Riju, pa tako ispunjava sve preduslove da bude i bolja i uzbudljivija od prethodnih. Upravo će Olimpijske igre, koje će se po prvi put održati na južnoameričkom tlu, dati poseban sjaj predstojećoj sezoni i učiniti da svi, kako mi teniski pratioci tako i sami teniseri, na tih sedam dana zaboravimo individualizam i okupljeni pod jednu zastavu osetimo jedinstvo i nacionalni ponos. Ipak, događaj godine je tek u avgustu, a prethodno će se proliti mnogo znoja po teniskim terenima širom sveta.

tenis-300x185

Već nekoliko godina unazad, pred početak svake sezone postavljaju se gotovo identična pitanja. Hoće li ovo biti još jedna Novakova dominantna sezona? Da li će se vratiti Rafa? Hoće li pasti “velika četvorka” na grend slemovima? Da li će doći do smene generacija? A, jedno od najinteresantnijih jeste da li će Federer osvojiti olimpijsko zlato u singlu? Na sva ta pitanja odgovore ćemo dobijati postepeno, a prve velike, koji će nagovestiti ostala dešavanja u toku sezone, već na Australijan Openu.

Jedno je sigurno. Ono što radi Đoković nema odgovarajući naziv, Rafa je sinonim za hrabrost, Rodžer za magiju, a Mari za srčanost! Vavrinka nas je izvukao iz utopije “velike četvorke”, Berdih marljivo prikuplja bodove i novac, a Ferera definiše samo ime. Istovremeno, Nišikori traži obilaznicu oko povreda, stremeći ka vrhu, Gaske je ponovo tu, a Conga juri konstantnost u igri. Dakle, u predstojećih jedanaest meseci, ispunjenih mnoštvom bekhenda, forhenda, asova i slajsova, prvenstveno uživajte!

Novak Đoković:

Novakov nutricionista, koji ga je doveo do nadljudskih mogućnosti, svakako bi trebalo da je među najtraženijim ljudima u svom poslu. Lakoća kojom je Đoković osvojio jedanaest turnira u godini za nama, neretko izgledajući da pobeđuje sa pola snage, ostaće upisana u teniske anale. Neki će to nazvati tiranijom, drugi diktaturom, ali činjenica je da Novaku trenutno nema dostojnog rivala. Već je uveliko ušao u kategoriju teniskih besmrtnika, a beskonačno mnogo puta je ispričan njegov put. Sa trenerskim tandemom Vajda-Beker ulazi u sezonu, nameravajući zadržati kvalitet prošlosezonskih igara, što će biti ekstremno teško, i napasti jedina dva još uvek neosvojena vrha – Rolan Garos i olimpijsko zlato. Teško jeste, nemoguće nije!

djokovic

Endi Mari:

Ponos Velike Britanije u 2016. ulazi nakon osvajanja Dejvis kupa na koji su Ostrvljani čekali više od sedam decenija. Iako je ovim ekipnim trijumfom minulu godinu označio  kao uspešnu, poraz u finalu Australije, polufinalu Rolan Garosa i Vimbldona, te u osmini finala na US Openu, u ovoj neće biti prolazni. Međutim, bez trećeg gren slema u karijeri i prvog posle Vimbldona 2013, Mari ni u kom slučaju ne želi završiti 2016.

Rodžer Federer:

Ako je Novakov epitet nadljudski, onda pravi epitet za Federera ne postoji. Čovek koji vas dovodi u nevericu svojim brojkama u karijeri koja na profesionalnom nivou traje od 1998, sa 34 godine i petočlanom porodicom nema problema sa pronalaskom motiva. Sada, kada je njegova karijera već punoletna, olimpijsko zlato iz Rija privlači ga više nego bilo šta drugo i izvesno je da će baš tada biti na vrhuncu forme. Međutim, Federer je svestan da mu je zdravlje prioritet, a ambicija u drugom planu.
Trenerska promena i dolazak Ivana Ljubičića na čelo Rodžerovog tima umesto Stefana Edberga, daje mu alternativni metod da sagleda stvari, a mišljenje više nikad nije zgoreg imati. Preostaje da se vidi šta će Ivan moći da doprinese Rodžerovoj igri, a kretanje bi trebalo biti u prvom planu.

download

Stan Vavrinka:

Vavrinka je najprijatnije iznanađenje u poslednje dve godine na turu – uvek spreman da nadmaši sebe, ali i da kiksne kada je to najmanje očekivano. Kao takav naneo je najteži poraz u sezoni Đokoviću, u finalu Rolan Garosa, prekinuvši njegov niz od 28 vezanih pobeda. “Ako igram dobro, u stanju sam da pobedim bilo koga.” Ni u ovoj sezoni njegov tenis ne bi trebalo mnogo da se razlikuje. Sa 30 godina i potpunom igračkom zrelošću, cilj je jasan, pružiti maksimum, rizikovati maksimalno i iskoristiti i najmanju šansu koja se ukaže. “Moj motiv je da igram najbolje što mogu i da se ne kajem ni zbog čega onog dana kada završim karijeru.”

Rafael Nadal:

Mnogo toga pisalo se o njemu prethodne godine. Nadal je prošao kroz krizu u kakvoj se svaki vrhunski teniser nekad zadesi. Nakon što je dostigao igrački zenit, uvek postoje sumnje. Povratak u vrh zahteva mnogo snage, odricanja, psihološke stabilnosti i samopuzdanja.
Rafa je uspeo ispuniti svaki od tih uslova, završivši godinu na petoj poziciji ATP liste. Bilo je to u potpunosti u nadalovskom stilu. Sada, posle svega, promeniti trenera ili načiniti bilo kakvu drastičnu promenu moglo bi samo pogoršati Nadalovu situaciju. 2016. za njega je put kojim treba ići polako, sa oprezom, ali ne gubeći iz vida konačni cilj. Za sada, deluje svesno i zadovoljno, sa idejom i dozom samopouzdanja, a naredni meseci pokazaće da li je to i dovoljno.

nadal

Tomaš Berdih:

Čeh je uz Đokovića najveća teniska konstanta. Ne izlazi iz prvih deset, ne probija se u prvih pet i tako u krug već godinama unazad. Iako izgleda nezapaženo među velikim imenima ispred njega, Berdih predstavlja garanciju za svoju zemlju sa čijim Dejvis kup timom je i ostvario najveće uspehe u karijeri. Njegov večiti problem ostaće upravo susreti sa “velikom četvorkom”, a svaki veliki rezultat i trofej u Čehovim rukama, označio bi senzaciju.

David Ferer:

Za teniskog “pitbula” prolaze godine, a on je kao vino, sve bolji. Nikada dovoljno medijski ispraćen, pored velikana belog sporta, David Ferer je kao senka koja iste prati. Gren slem u ovakvoj konkurenciji ostaće samo san za Davida, ali manje titule kakve su one iz Rija, Akapulka, Dohe itd. iz prethodne sezone, koja mu je druga najbolja u karijeri (iza 2012), daje dovoljno dobar razlog da se na Ferera maksimalno ozbiljno računa, naročito na proleće kada se žuta loptica bude tapkala o zemljanu podlogu. Tako će Španac u napad na sedmu uzastopnu  sezonu u najboljih deset.

FERER RIO

Kei Nišikori:

Čovek iz drugog plana? U slučaju da izbegne brojne povrede, Nišikori napokon može daleko. Za sada ima finale US Opena iz 2014, a 2016. mogla bi biti njegova godina. Međutim, to važi za Keija već nekoliko godina unazad, a vrhunskog rezultata, osim pomenutog, još nema.

Rišar Gaske:

Momak sa nejlepšim jednoručnim bekhednom i sa divnim načinom igre, vratio se u top 10, gde je zakoračio još davne 2007. Iako se od njega očekivalo mnogo više, nije dostigao predviđene visine, a očajan mešusobni odnos sa vrhunskim teniserima i nekonstantnost u igri glavni su uzroci toga. Predvideti njegovu 2016. ubedljivo je najteže i opstanak u deset najboljih bio bi zasigurno veliki uspeh.

gaske

Žo-Vilfrid Conga

32 pobede i 16 poraza učinak je Žoa-Vilfrida iz prethodne sezone, okrnjene povredama. Ova godina je jedna od poslednjih šansi za Congu da se vrati u formu iz 2011. i napokon iskaže ogromnu snagu i talenat koji poseduje.