Jugoslavija u Dejvis Kupu 1984-1992 (III deo) – Put ka vrhu

Jugoslavija u Dejvis Kupu 1984-1992 (II deo) – Borba za opstanak (Magija Pionira)

1986

Jugoslavija – SSSR 3-2

Konačno smo imali sreće prilikom žreba za prvu rundu i izvukli smo Sovjetski Savez, koji je slično našem timu napravio senzaciju u borbi za opstanak dobivši Argentinu 3-2 u Buenos Airesu. Sovjetski igrači su bili dosta slabije rangirani od naših, ali to nije bila realna slika (u to vreme još uvek nisu mogli da igraju koliko žele i gde žele). Predvodio ih je jedan od najtalentovanijih mlađih igrača Andrej Česnokov, a tu su bili Aleksandar Zverev (otac sadašnjih nemačkih tenisera Miše i Aleksandra Zvereva), Aleksandar Volkov i Sergej Leonjuk koji je sa Zverevom činio vrlo snažan dubl. Na klupi je i tada bio Šamil Tarpiščev. Naši igrači nisu ništa hteli da menjaju u odnosu na meč sa Francuskom, pa je za domaćina izabran Beograd i hala Pionir, a podloga je ponovo bila grinset. Meč je igran od 7. do 9. marta.

Selektor Armenulić je za singl odredio Živojinovića i Orešara, koji je po prvi put igrao meč prvog dana i prema žrebu trebalo je da prvi  izađe na teren u duelu sa Česnokovim. Bio je to duel dva slična igrača, koja su se držala osnovne linije i pokušavala u dugim razmenema da nadmudre rivala. Orešar je odlično igrao i dobio prva dva seta posle velike borbe 10-8 i 7-5. Međutim uzimanje ova dva seta je potpuno iscrpelo našeg igrača pa je naredna dva izgubio vrlo lako i brzo 6-2, 6-0. U petom smo opet videli veliku borbu i duge razmene. Publika koja je ispunila dvoranu bodrila je i nosila Orešara, ali u finišu uspešniji je bio Česnokov koji je dobio meč posle više od 5 sati igre sa 7-5 u petom setu i doveo goste u vođstvo. Zatim je na teren izašao Živojinović, koji je posle velikog trijumfa nad Francuskom i plasmana u polufinale AO na kome je u čuvenom meču savladao Mekinroa, postao prava sportska zvezda  u Jugoslaviji. U duelu sa Zverevom, koji je bio rangiran više od 300 mesta slabije od njega očekivao se lagan trijumf. Ali sovjetski teniser je iznenadio sve fantastičnom napadačkom igrom i dobio prvi set 6-3. Živojinović, koji je možda i malo potcenio rivala, počeo je u drugom setu da igra angažovanije, ali sovjetski teniser je igrao i dalje odlično i uspeo da prelomi set na svoju stranu 8-6. Neverica i zebnja su se uvukli u navijače, ali pritisak Pionira je počeo da daje rezultate u nastavku meča. Živojinovic je uspeo da dobije naredni set 6-3, servis  i voleji su kao i obično bili odlični, a i ritern je počeo da daje rezultate. Zverev je polako počeo da pada u igri. Kada je u četvrtom setu Živojinović napravio brejk i uspeo da dobije set 6-4, nastalo je pravo oduševljenje u dvorani. Peti set je bio formalnost, Živojinović nije prepustio nijedan gem rivalu i pola sata posle ponoći doneo našem timu izjednačenje.

Armenulić je za igru parova odredio Živojinovića i Prpića. Ipak protiv uigrane sovjetske kombinacije nisu imali nikakve šanse pa su Zverev i Leonjuk slavili bez problema u tri seta 6-3, 6-2, 6-4. Mečeve poslednjeg dana su otvorili Orešar i Zverev. U našem timu su izgleda dobro proučili igru gostujućeg igrača, jer je Orešar taktički odigrao odličan meč. Agresivna igra Zvereva ovog puta nije prošla, Orešar je uvek imao spreman odgovor u vidu pasinga ili loba. Nošen bučnom publikom, uz odličnu realizaciju prilika vrlo ubedljivo je dobio meč 6-3, 6-2, 7-5 i izjednačio ukupan rezultat na 2-2. Po prvi put peti meč je odlučivao sudbinu našeg tima, i to duel dva najbolja igrača svojih selekcija. Na neki nacin tog poslednjeg dana bila je repriza prvog meča : ofanzivni Živojinović protiv Česnokova koji je čekao na osnovnoj liniji. Ali za razliku od meča u petak, Živojnović je bio izuzetno koncentrisan od samog početka, pa Česnkov nije mogao dugo da nađe protivodgovor za servis i voleje Živojinovića. Naš igrač je brzo dobio prva dva seta, ali konačno u trećem setu Česnokov uspeva da se odbrani i uzvrati. Ipak u četvrtom setu Živoinović sigurno završava meč 6-3, 6-3, 3-6 6-4 i donosi konačan trijumf Jugoslaviji od 3-2 i prvu pobedu u Svetskoj grupi Dejvis Kupa.

Česnokov će svoju klasu pokazati tri meseca kasnije, kada je u trećem kolu RG ubedljivo u tri seta savladao aktuelnog šampiona Matsa Vilandera i stigao do 1/4 finala u kome je poražen od Lekonta. Krajem leta u Njujorku igrao je u 1/8 finala US Opena, a početkom novembra je već bio u Top 30.

Jugoslavija – ČSSR 0-5

Rival našoj selekciji u 1/4 finalu je bila Čehoslovačka, u to vreme najjača teniska sila u Istočnoj Evropi, zemlja iz koje su potekli GS šampioni Kodeš, Lendl, Navratilova, Mandlikova. U timu te godine nije bilo najboljeg svetskog igrača Ivana Lendla, zbog sukoba sa savezom. Selektor je bio višestruki GS šampion Jan Kodeš. Tim je predvodio Miloslav Mečir, tada 20. teniser sveta, koji se vraćao posle povrede kolena i koji je pre toga bio Top 10 igrač. Tu je bio i manje poznati Milan Šrejber koji je bio 32. igrač sveta, igrao sezonu života, a već ranije te godine je dobio Borisa Bekera. U paru su trebali da igraju Tomas Šmid i Pavel Složil, koji su bili jedan od najboljih parova u to vreme, ali je Složil u poslednjem trenutku morao da otkaže pa je u tim ušao mladi Karel Novaček. U našem timu zbog povrede kolena nije bilo Gorana Prpića, a Živojinoviću, koji je tada bio 28. na rang listi, i Orešaru pridružio se Riječanin Igor Flego. Optimizam je ulivalo to što smo domaćini i što je Živojinović bio u seriji od 8 uzastopnih pobeda u Dejvis Kupu i verovalo se da svakog može da dobije.

Za organizatora meča je po prvi put u istoriji Dejvis Kup takmičenja kod nas, izabrano Sarajevo, domaćin Zimskih Olimpijskih igara dve godine ranije. Igralo se u novoizgrađenoj i prelepoj olimpijskoj dvorani Zetra na grinsetu, od 18. do 20. jula. Meč je održan dve nedelje posle Vimbldona na kome je Živojinović stigao do polufinala gde je poražen od Lendla, a Mečir (nazvan “ubica Šveđana”, koji su tada bili velesila) igrao 1/4 finale koje je izgubio od kasnijeg šampiona Borisa Bekera (u trećem kolu je savladao Stefana Edberga u tri seta). Žreb je odredio da prvi susret igraju odmah najbolji igrači Živojinović i Mečir, i time faktički odrede sudbinu ovog meča. Ne može se reći da Živojinović nije odlično igrao, ali tog dana Mečir je jednostavno bio bolji igrač. Pokazao je zašto ima nadamak “Velika mačka”. Stizao je sve, slao loptice tamo gde je zamislio, odlično vraćao servise. Ni bučno navijanje sarajevske publike nije pomoglo Živojinoviću koji je uspeo da uzme samo jedan set svom protivniku 6-4, 4-6, 10-8, 6-4 za Mečira i vođstvo gostiju od 1-0. Bio je to prvi poraz Živojinovića u Dejvis Kupu, još od našeg prvog sureta u Australiji 1984. Sada su sve oči bile uprte u Orešara, koji je u drugom meču igrao protiv Šrejbera. No nade u trijumf našeg tenisera su brzo splasnule, bio je potpuno nemoćan protiv visokog Čehoslovaka (Šrejber je bio visok preko dva metra), koji je dominirao svojim ubitačnim servisom i rutinski dobio meč 6-2, 6-3, 6-4. Bilo je jasno da će ovo biti kraj puta za naše igrače u ovogodišnjem izdanju Dejvis Kupa. U paru je sa Živojinovićem zaigrao Flego, protiv Šmida i Mečira. Čehoslovački dubl je zabeležio siguran trijumf 6-3, 6-2, 6-4 i osigurao trijumf gostima. Poslednjeg dana naši igrači nisu uspeli da dođu do počasnog poena. U maratonskom meču Živojinović je izgubio od Šrejbera 10-8, 2-6, 13-15, dok je Flego poražen od Mečira 2-6, 5-7. Tako smo na kraju ubedljivo poraženi sa 5-0.

U kakvoj su formi bili čehoslovački igrači svedoče njihovi rezultati mesec i po dana kasnije u Njujorku na US Openu. Šrejber je stigao do 1/4 finala u kome je poražen od Bekera, a Mečir je igrao finale koje je izgubio od Lendla (u polufinalu je savladao Bekera).

1987

Australija – Jugoslavija 4-1

Ova godina je bila skoro preslikana 1984. Prvi suret, po treći put u četiri godine protiv Australije. Kao i pre tri godine, išli smo u goste zvaničnom šampionu Dejvis Kupa (titulu su osvojili kao i prethodni put protiv Švedske na svom terenu). Meč se igrao u Adelaidi, od 13. do 15. marta, i igralo se naravno na travi. U našem timu i dalje nije bilo Prpića zbog povrede kolena, tako da su na teren izašli Živojinović i Orešar, kome trava uopšte nije odgovarala kao podloga. Australiju je predvodio Pet Keš, finalista upravo završenog AO (poslednji koji je odigran na travi), a tu je bio i Voli Masur. Prvog dana meč je otvorio duel Keša i Orešara. Naš igrač se dobro držao, ali je poražen u tri seta 9-7, 6-4, 7-5. U sledećem susretu Živojinović je još jednom pokazao da je specijalista za travu i u vrlo napetom meču uspeo da savlada Masura posle velike borbe 6-8, 8-6, 9-7, 12-10. U meču parova Armenulić je postavio Igora Flega sa Živojinovićem. Za Australiju su igrali Keš i Majkl Duan (koji će tenisku slavu steći par meseci kasnije kada je savladao Borisa Bekera u drugom kolu Vimbldona). Naši igrači su dobili maratonski prvi set, bili dobri u drugom, ali kada su Australijanci izjednačili, više prave borbe i nije bilo 9-11, 7-5, 6-3, 6-4.

U prvom meču trećeg dana Orešar je pokušao da produži nadu i odluku o pobedniku prepusti Živojinoviću i Kešu koji su trebali igrati poslednji susret. Ali Masur je bio bolji, posle velike borbe dobio je prvi set i do kraja dotukao Orešara kome je bilo jasno da ne može do pobede 8-6, 6-2, 6-1. U poslednjem meču Keš se itekako trudio da se osveti Živojinoviću za poraz u Splitu pre dve godine, pa je meč, iako nebitan za krajnji ishod, bio izrazito takmičarski. Živojinović je bio blizu trijumfa, ali Keš se izvukao u drugom setu i zatim počistio našeg igraca sa terena u trećem setu 6-8, 7-5, 6-0. Sledila nam je opet borba za opstanak, sa starim znancima, Velikom Britanijom.

Jugoslavija – Velika Britanija 3-0

Meč sa Britancima igrali smo u Zagrebu, od 24. do 26. jula na Šalati, sportskom kompleksu u Zagrebu, na terenima na kojim  je naša selekcija pre drugog svetskog rata igrala mnoge velike mečeve. Zagreb je neposredno pre ovog meča bio domaćin Univerzijade, na kojoj je Bruno Orešar došao do zlata u singlu i miksu.  Za Britance su igrali Džeremi Bejts i Stiven Šo. Mnogo dilema nije bilo, gosti su jedini set uzeli u prvom meču u kome su igrali Orešar i Bejts, ali naš teniser je to dobio bez problema 6-1, 6-0, 1-6, 6-3. Živojinović je bio ubedljiv protiv Šoa, a u meču parova viđena je velika borba u kome su Živojnović i Orešar (igrali zajedno prvi put) došli do trijumfa 10-8, 11-9, 12-10. Mečevi poslednjeg dana nisu ni odigrani zbog kise (Živojinović i Bejts su stigli do trećeg seta kada je započela kiša), pa je konačan ishod bio 3-0 za Jugoslaviju. Možda najzanimljiviji događaj je bio posle meča u dublu kada je selektor Armenulić morao da, obučen, skače u bazen, jer je tako obećao igracima. Kad su se popeli na toranj (10m visine) igrači su se “smilovali” i dopustili selektoru da skoči samo sa daske od 1.5m.

1988

Indija – Jugoslavija 2-3

Još jednom nismo bili miljenici žreba. Prvo kolo trebali smo ići u goste Indiji. Zemlja duge teniske tradicije (sa njima smo i igrali prvi meč u našem prvom učešću 1927.), koja je prethodne godine igrala finale Dejvis Kupa i bila poražena od Švedske (na putu do finala su savladali i Australiju koja je nas eliminisala). Tim su sačinjavala braća Amritraž, Viđaj (koji je bio i selektor tima) i Anand koji su činili vrlo jak dubl (nekadašnji polufinalisti Vimbldona), ali su obojica tada bili u poznim teniskim godinama. Viđaj je igrao i singl u kome je bio veoma uspešan u prethodnoj deceniji (inače jedan od samo trojice tenisera koji su dobili Džona Mekinroa 1984). Najbolji igrač je bio Rameš Krišnan (verovatno najpoznatiji po pobedi nad Vilanderom u drugoj rundi na AO 1989) u tom trenutku 38. igrač sveta. Meč je igran na travi od 5. do 7. februara u Nju Delhiju. U naš tim se vratio Prpić, koji još od susreta sa Sovjetskim Savezom nije igrao takmičarski meč zbog povrede kolena. Uz standardne Živojinovića, koji je bio najbolje rangiran od svih igrača kao 23, i Orešara, kao četvrti član tu je bio mladi Splićanin Goran Ivanišević, za koga se govorilo da je veliki talenat. Domaćini su u meč ušli kao blagi favoriti, a mi smo šansu tražili u dublu ili eventualno u meču Orešara protiv Amritraža.

Po žrebu prvi na teren su izašli upravo Orešar i Amritraž. Umesto očekivane velike borbe, domaći teniser je prosto pregazio Orešara prepustivši mu samo 6 gemova, 6-3, 6-0, 6-3. Meč Živojinovića i Krišnana je trebao je biti šlager čitavog meča. Njih dvojica su se sastali u verovatno najvažnijem meču karijere za obojicu, 1/4 finala na Vimbldonu 1986., u kome je Živojinović slavio u četiri seta. Ali kao i u prvom meču dana, na terenu je dominirao jedan igrač, na našu sreću to je bio Živojinović koji je pomalo i iznenađujuće lako meč završio u tri seta 6-4, 6-4, 6-4.

Armenulić je za dubl odlučio da stavi Prpića, koji je, iako dugo nije igrao zvaničan meč, bio sasvim dobar na treninzima. Ovaj potez se pokazao taktički odličan. Indijci nisu očekivali Prpića i verovatno su potcenili naš dubl, što su naši igrači iskoristili i brzo poveli sa 2-0. Tada su se Indijci malo pribrali, i naredna dva seta rešili u svoju korist. U petom setu je viđena velika i iscrpljujuća borba, a na kraju su kao pobednici izašli naši teniseri 7-5, 6-3, 3-6, 2-6, 9-7. Time smo bili u odličnoj poziciji pred poslednji dan.

Opet je Oresar prvi izašao na teren, ovog puta protiv Krišnana. Za razliku od petka, ovog puta je odigrao mnogo bolje. U nezvesnoj borbi uspeo je da dobije prvi i treći set, ali za više nije imao znage pa je domaći igrač slavio u pet setova 4-6, 6-4, 4-6, 6-1, 6-3. Ostalo je da kao i protiv Sovjetskog Saveza, Živojinović u petom meču odluči sudbinu našeg tima. Kao i pre dve godine i ovog puta je bio uspešan. Od početka nije bilo dileme, sigurnim servisima i igrom na mreži savladao je Amritraža u tri seta 6-3, 6-4, 6-4 i doneo veliki trijumf našoj selekciji. Posle meča, kao što je i obećao igračima ukoliko trijumfuju, selektor Arenulić je zajahao slona.

Jugoslavija – Italija 4-1

U 1/4 finalu smo igrali protiv selekcije Italije. Bili smo domaćini i za organizatora je izabrano talično mesto, Beograd i hala Pionir. Za podlogu smo izabrali brzi tepih, kolorset jer su Italijani bili poznati kao specijalisti za šljaku. Duel je igran od 8. do 10. aprila. Za razliku od duela sa ČSSR pre dve godine, sada smo imali mnogo veće šanse za prolaz u polufinale. Najbolji italijanski igrač je bio Paolo Kane, 64 teniser sveta, a najpoznatije ime je bio selektor Adrijano Panata, bivši šampion RG i jedini koji je na tim terenima dobio Bjerna Borga. Italijani su bili vrlo optimistični pred susret, računali su da će do potrebna tri boda doći u duelima sa Orešarom i trijumfom u paru.

Kao i obično Pionir se brzo ispunio tokom prvog meča, a verovatno najveću pažnju je privuklo prisustvo velike estradne zvezde Lepe Brene u publici. Šuškalo se o njenoj vezi sa našim najboljim igračem, popularnim Bobom, a može se reći da je tokom duela sa Italijom to i ozvaničeno. No da se vratimo dagađajima na terenu. U petak popodne opet je prvi na teren izašao Orešar. Njegov rival je bio Kane. Nadali smo se da bi već tu konačan ishod meča mogao biti rešen (dva poena Živojinovića smo već unapred bili upisali). No Orešar je ponovio partiju iz prvog duela sa Indijom, slab, dekoncentrisan, sa puno grešaka, i vrlo brzo je Italijan rešio meč u svoju korist 6-1, 6-1, 6-3. Kao i mnogo puta Živojinović je igrao drugi meč pod pritiskom da poraz znači verovatno i oproštaj od šanse za prolaz dalje. Iako mnogo kvalitetniji od svog rivala Frančeska Kančelotija, dosta se pomučio da dobije meč ipak u tri seta 6-4, 9-7, 6-3.

Za dubl selektor se odlučio za dobitnu kombinaciju iz Nju Delhija. I opet je pogodio, Živojinović i Prpić su odigrali odličan mec protiv Kanea i specijaliste za dubl Simonea Kolomba. Imali su naši igrači pad tokom tećeg seta, ali su na kraju zabeležili siguran trijumf 6-4, 6-2, 3-6, 6-3. Poslednjeg dana opet je Orešar izašao prvi na teren. Kada je izgubio prva dva seta, činilo se da će opet odluka o pobedniku meča biti prepuštena Živojinoviću. Ali naš igrač se uz pomoć publike uspeo dići i odigrati dva odlična seta i izboriti se za peti set. Tada je nastupila igra nerava u kojoj je na kraju uspešniji bio Orešar i tako postao junak našeg trijumfa 5-7, 3-6, 6-3, 6-1, 7-5. Svi igrači, selektor i pojedini navijači su bili na terenu da proslave istorijski uspeh. Jugoslavija se plasirala u polufinale Svetske grupe Dejvis Kupa, praktički ponovila uspeh generacije iz 1939. U poslednjem nebitnom meču, Živojinović je uz malo zabave za publiku u dva seta dobio Kanea za konačan trijumf 4-1.

SR Nemačka – Jugoslavija 5-0

U polufinalu nas je čekala SR Nemačka predvođena našim Nikolom Pilićem sa klupe i Borisom Bekerom, dvostrukim šampionom Vimbldona na terenu. Susret je igran u Dortmundu od 22. do 24. jula. Za podlogu domaćini su izabrali super brzi tepih forbo, a interesantno je da ju je Jon Cirijak (Bekerov menadžer u to vreme) kupio u Bačkoj Palanci u Sintelonu. No naš savez nije znao za ovo tako da su se Živojinović i ostali tek u Dortmundu susreli sa podlogom. Optimizam je vladao medju našim igračima, a znalo se da ćemo imati i veliku pomoć publike, jer su naši zemljaci bili kupili popriličan broj karata. Uoči meča sportski nedeljnik “Tim” je na naslovnoj strani objavio sliku Živojinovića sa pobedničkim pozdravom V. Ipak realnost je bila mnogo drugačija.

Armenulić je još jednom odlučio da reskira uoči meča. Orešar se čitave nedelje na treninzima vrlo loše snalazio na podlozi, pa je šansu dobio Prpić, koji zvanični singl meč nije odigrao skoro 30 meseci. Pilić je takođe napravio malo iznenađenje uvrstivši kao drugog igrača Erika Jelena umesto Patrika Kinena (Živojinović je dobio Jelena na Vimbldonu par nedelja ranije). Na žrebu nismo imali sreće, kao prvi par su izvučeni Živojinović i Beker, što je značilo da će drugi meč između Prpića i Jelena već prvog dana u suštini odlučivati sudbinu čitavog susreta. Pošto se očekivao trijumf Bekera u prvom meču, sav pritisak bi verovatno bio na našem igraču.

U prvom duelu Beker je bio prejak za Živojinovića 7-5, 6-2, 6-4. Obojica su odlično servirali, ali pad koncentracije Živojinovica krajem prvog i početkom drugog seta je odlučio meč.  Kod 5-5, na svoj servis Živojinović je imao 40-0 i zatim izgubio 5 poena zaredom, čime je omogućio Bekeru da osvoji prvi set. Nemac je odmah na startu drugog seta napravio novi brejk i to je praktički bio kraj nada da može doći do velikog iznenađenja u ovom susretu. Prpić i Jelen su odigrali dva vrlo izjednačena seta, ali u oba je bolji bio Nemac sa 9-7. U trećem je do izražaja došlo i dugo odsustvo i neigranje mečeva Prpića pa je i rezultat bio ubedljiviji 6-2. Tako su Nemci prvi dan završili sa maksimalnim učinkom. Bilo je jasno da od plasmana u finale nema ništa, jer je bilo nerealno očekivati čudo u duelu Prpića i Bekera. Armenulić je zato odlučio da u dublu kao partnera Živojinoviću postavi Gorana Ivaniševića, koji nije još napunio ni 17 godina i za koga verovatno mnogi nisu ni čuli pre ovog meča. Još jednom se pokazalo da Armenulić zaista ima njuh. Mladi Splićanin je odigrao izuzetan meč, sevali su servisi iz levice našeg igrača, a najčesće je žrtva bio Boris Beker (da li je iko mogao da pretpostavi da će se njih dvojica samo dve godine kasnije opet naći jedan naspram drugog u polufinalu Vimbldona). Naš dubl je većim delom meča dominirao. Dobilo smo prva dva seta, usledio je očekivani pad u trećem, a zatim je usledila velika borba u četvrtom setu. Svi su držali svoje servise, do 8-7 za naše i servis gema za Jelena. Posle nekoliko dobrih reakcija Ivaniševića došli smo do meč lopte. Jelen je promašio prvi servis, a na drugi, Živojinovic je ušao u teren i pokušao da zabije viner, no loptica je završila u mreži. Nešto kasnije nemački par dolazi do seta. U petom opet velika borba, no i ovog puta protivnici se izvlače i na kraju 5-7, 4-6, 6-1, 11-9, 9-7 za Bekera i Jelena i za trijumf SR Nemačke u duelu. U nedelju u preostala dva single, Beker i Jelen su u dva seta savladali Prpića i Živojinovića, tako da smo maksimalno poraženi.

Jugoslavija u Dejvis Kupu 1984-1992 (IV deo) – Tako blizu, a tako daleko