Jugoslavija u Dejvis Kupu 1984-1992 (II deo) – Borba za opstanak (Magija Pionira)

Jugoslavija u Dejvis Kupu 1984-1992 (I deo) – Kako smo došli do elite

1984

Australija – Jugoslavija 5-0

Žreb je bio nemilosrdan prema debitantima. Odmah smo išli na šampione, selekciju Austalije i to u goste. Meč se igrao od 24. do 26. februara u Pertu, na travi. Za domaćine nije igrao mladi Pet Keš, koji je trijumfom nad Nistromom dva meseca ranije doneo trofej Australiji u duelu sa Švedskom. Ali i pored toga domaćini su imali mnogo iskusnije i bolje rangirane igrače, podlogu na kojoj su redovno igrali, a koja je našim igračima bila dosta strana i bili su apsolutni favoriti. Čast da bude prvi naš igrač koji je odigrao meč u Svetskoj grupi, zahvaljujući žrebu dobio je Slobodan Živojinović. Pružio je odličan otpor 9 godina starijem Polu Meknamiju, ali je poražen posle 4 vrlo neizvesna seta 9-7, 4-6, 9-7, 10-8. U drugom meču, Marko Ostoja je uzeo prvi set Džonu  Ficdžeraldu, odlično se držao u drugom, ali ga je izgubio i do kraja uzeo samo još 3 gema: 2-6, 7-5, 6-1, 6-2. U paru su GS šampioni sa dva meseca ranije odigranog AO Mark Edmondson i Meknami lagano dobili Živojinovića i Ostoju tako da je već posle dva dana sve bilo rešeno. Trećeg dana debitovao je Bruno Orešar, a drugi meč je odigrao Branko Horvat. Obojica su poraženi u dva seta.

Velika Britanija – Jugoslavija 1-4

Za opstanak u Svetskoj gupi morali smo da igramo u Velikoj Britaniji, opet na travi. Meč se igrao od 28. do 30. septembra u Istbornu. Domaćini su bili favoriti, ali vesti koje su stizale iz grada na jugu Engleske  bile su senzacionalne. Već prvog dana naši igraci su zabeležili dva trijumfa. Prvo je Ostoja savladao u četiri seta Stivena Soa 5-7, 6-4, 9-7, 6-2, a zatim je Živojinović iznenadio nekadašnjeg finalistu AO i supruga Kris Evert, Džona Lojda koji je bio 30. igrač na rang listi, savladavši ga u dramatičnom meču u pet setova 4-6, 7-5, 5-7, 6-3, 10-8. Dubl meč su dobili Britanci, ali je u prvom susretu poslednjeg dana Živojinović doneo odlučujući poen protiv Soa  8-6, 8-6, 6-3. Ostoja je savladao u nebitnom meču Lojda i na kraju smo trijumfovali  sa 4-1 za opstanak u Svetskoj grupi, što je s obzirom na sve bio ogroman uspeh. Selektor Armenulić je, kao sto je i obećao igracima, obučen skočio u Lamanš (temperatura je bila samo 12 stepeni) i završio sa upalom pluća.

1985

Jugoslavija – Australija 2-3

Žreb nas ni ovog puta nije pogledao. Opet smo išli na Australiju, ali ovog puta se susret igrao kod nas. Za domaćina je izabran Split i dvorana na Gripama, a kao podloga je postavljena šljaka na kojoj su nasi igrači odrasli, dok je Australijanci baš i nisu “mirisali”. Ovog puta u timu Australije je bio i Pet Keš, polufinalista Vimbldona i US Opena iz prethodne godine i u tom trenutku član Top 10. Kolika je bila razlika u kvalitetu govori i da je od naših igača najbolje rangiran bio Ostoja 105, a Živojinović je bio 121. Naravno i ostali australijski igrači su bili mnogo bolje rangirani od naših igrača.

Meč je igran od 8. do 10. marta, i bio je naravno prenošen na televiziji (tada su bila samo dva kanala) pa je zainteresovao javnost u našoj zemlji. U petak popodne prvi na teren su izašli Marko Ostoja i Pol Meknami. Nošen publikom koja je ispunila dvoranu Ostoja je igrao kao u transu i dobio ubedljivo prva dva seta. U trećem je Meknami krenuo na sve ili ništa sa izrazito napadačkom taktikom, ali Ostoja se odlično drzao i došao čak i do meč lopte na svoj servis. Tada je, današnjim rečnikom “čokirao”, Australijanac se izvukao i ubrzo dobio set sa 10-8. U nastavku meča Ostoja nikako nije mogao da se povrati i Meknami je doneo prvi poen Australiji 3-6, 3-6, 10-8, 6-0, 6-4. Zbog dužine meča, TV prenos je prekinut, a duel Keša i Živojinovića, koji je trebao biti poslastica dana  mogli su da isprate samo gledaoci u dvorani. Oko ponoći stigla je senzacionalna vest: Živojinović je u sjajnom meču dvojice izrazito ofanzivnih igrača savladao Keša u četiri seta 7-5, 5-7, 10-8, 6-4 i doneo izjednačenje u meču.

U meču parova Armenulić je odlučio da deprimiranog Ostoju odmori za nedelju i kao partnera Živojinoviću  odredio Prpića. Bio je to odličan potez selektora; naši su bili potpuno ravnopravni favorizovanom australijskom paru Keš i Ficdžerald. U vrlo napetom i dugom meču ipak su slavili Australijanci 7-5 10-12 6-8 6-4 6-4 i ispostaviće se osvojili odlučujući poen. U nedelju u prvom meču, Keš je vrlo brzo savladao još uvek utučenog Ostoju sa 6-2 6-0 6-2 i doneo trijumf gostima. Ispostaviće se da je ovo bio poslednji meč za Dejvis Kup tim Marka Ostoje, koga mnogi zaboravljaju kada govore o uspesima ove generacije, a koji je sa Živojinovićem udario temelje kasnijim rezultatima. Živojinović je u petom, nebitnom meču porazio Meknamija tako da je krajnji rezultata bio 3-2 za Australiju.

I pored poraza, naša selekcija je pokazala da ima potencijala da u narednim godinama uradi nešto više. A da bi bila u prilici da to učini trebalo je da izbori opstanak u Svetskoj grupi. Čekao nas je poraženi iz duela Paragvaja i Francuske, koji su igrali u Asunsionu. Za nas su stigle nepovoljne vesti: domaćini su iznenadili favorizovane Francuze, što je značilo da ćemo opstanak morati da izborimo protiv jedne od, na papiru, najjačih selekcija u to vreme.

 Jugoslavija – Francuska 4-1

Dobra stvar je bila što smo opet bili domaćini. Meč je igran od 4. do 6. oktobra. Za domaćina smo izabrali Beograd i halu Pionir. Po prvi put kao podloga je postavljen grinset, tvrda i nešto brža podloga koja je trebala da da prednost Živojinoviću zbog servisa. Ujedno Francuzi su bili mnogo bolji na šljaci od naših igrača (Anri Lekont igrao 1/4 finale proleća te godine, a Janik Noa je bio šampion RG iz 1983). Noa je bio član Top 10, a Lekont na pragu ulaska u Top 20 (i na Vimbldonu te godine je bio među osam najboljih). Tu je bio i Tijeri Tulan, tada 25. teniser sveta. Živojinović je bio naš najbolji igrač, u tom trenutku 74. na ATP rang listi. Dakle Francuzi su bili apsolutni favoriti.

Uoci meča Armenulić je doneo jednu neočekivanu odluku: odlučio je da u tim uvrsti Gorana Prpića, koji je tada bio 133. na rang listi. Francuzima potpuno nepoznat, ali po tvrdnji selektora u odličnoj formi i sa mnogo boljim pasingom i sa dovoljno dobrim i forhendom i bekhendom, za razliku od Ostoje kome je bekhend bio slaba tačka, a nije bio ni preterano dobar server da bi mogao na ovakvoj podlozi računati na lagane poene. Marko Ostoja nije želeo da prihvati ovu odluku i rekao je da neće sedeti na klupi. Armenulić naravno nije želeo da promeni odluku, a Ostoja je napustio reprezentaciju i nikada više nije nastupao za Dejvis Kup tim Jugoslavije. Kao zamenu, selektor je hitno pozvao Branka Horvata kao četvrtog igrča, a kako je Armenulić sam kasnije pričao lično ga je zvao tada jedan od najmoćnijih političara u SFRJ, Stane Dolanc da bi intervenisao u ovom slučaju. Međutim naredni dani su pokazali koliko je selektor bio dalekovid.

U javnosti je provejavao blagi optimizam. Tada se tenis pratio na dosta skromnom nivou (danas nezamislivom) i optimizam se gradio na odličnim igrama naših igrača u Splitu protiv Australije i na inspiraciji koju je Živojinović imao protiv velikih igrača (tog leta na Vimbldonau je savladao trećeg tenisera sveta i šampiona RG i AO, Matsa Vilandera sa 3-1). Žreb je odlučio da prvi na teren u petak popodne izađu Prpić i Noa. Francuz je bio veliki favorit i verovatno je potcenio Prpića. Mladi Zagrepčanin, nošen publikom u Pioniru koja je tokom meča ispunila dvoranu, odigrao je svoj najbolji meč u karijeri i šokirao svog protivnika i kompletnu francusku klupu koja nije verovala šta se događa, ali sigurno i mnoge naše navijače. Prpić je pokazao neverovatnu hladnokrvnost, raznovrsnost udaraca, sjajne pasinge, voleje, odlično kretanje i tada najavio da su mu krajnji dometi visoki (na žalost zbog teške povrede kolena tek početkom devedesetih će stići u tenisku elitu). Konačan rezultat je bio 6-3, 4-6, 6-1, 6-4. Publika je bila u delirijumu (kao i mnogi pored TV ekrana), atmosfera neverovatna i verovatno nije bilo čoveka koji je sumnjao i u trijumf Živojinovića. Lekont je bio levoruk igrač, i samim tim nezgodniji protivnik. Da li zbog sveopšte atmosfere, Živojinović je u početku bio stegnut i prvi set je pripao Lekontu. Ipak polako je dolazio do svoje igre, servisi su bili sve bolji, počeo je da popravlja i ritern i uspeo je da dobije drugi set. Posle toga gledali smo tenisku rapsodiju Živojinovića; kombinacije snažnih servisa i preciznih voleja nisu ostavljale nikakvu nadu Lekontu koji je do kraja meča uzeo samo tri gema 4-6, 7-5, 6-1, 6-2. Posle prvog dana smo vodili 2-0, a u Pioniru je bila prava ludnica.

Meč parova je protekao u dominaciji Noe i Lekonta, koji su bili šampioni RG 1984, i finalisti US Opena odigranog mesec dana pre ovog duela. Armenulić je odlučio da na teren posalje kombinaciju iz Splita, Živojinovića i Prpića, ali bez nekih većih ambicija, jer je cilj bio sačuvati snagu za nedelju i završne mečeve. Francuzi su lako dobili meč 6-4, 6-4, 6-1 i vratili neizvesnost u konačan ishod.

U nedelju su prvi na teren izašli najbolji igrači selekcija, Živojinović i Noa. Pionir je bio krcat, a širom zemlje mnogi su bili prikucani za TV i drugi program u iščekivanju prenosa meča. Noa je bolje počeo, napravio je brejk  i poveo 2-0. I to je bilo sve od njega u ovom meču. Živojinović je zaigrao neverovatno, napravio preokret u prvom setu i rešio ga u svoju korist. U nastavku meča nije izgubio ni jedan svoj servis, a u svakom setu je po jednom brejknuo Francuza. Noa nije verovao šta ga je snašlo, često je vrteo  glavom u neverici. Živojinović je bio precizan sa osnovne linije, odličan na mreži i spasa Francuzu nije bilo: 6-4, 6-4, 6-4 za veliki trijumf Jugoslavije i opstanak u Svetskoj grupi. Atmosferu je teško opisati, dovoljno je reći da su se i Živojinovic i Prpić (koga je Boba pozvao mikrofonom sa sudijske stolice) našli na ramenima navijača. U poslednjem meču, koji više nije imao nikakvu važnost, Prpić je napravio još  jedan podvig savladavši Lekonta koji se svojski trudio da zabeleži trijumf. Još jednom je Prpić pokazao koliko je brz i koliko ima odličan pasing kojim je prolazio Lekonta na mreži. Koliko je Francuz bio u čudu, govori da je u jednom trenutku vezao 7 servis grešaka. Prpić je trijumfovao 8-6, 6-8, 6-3 i doneo konačan trijumf Jugoslaviji 4-1. Tenis je definitivno postao IN sport u Jugoslaviji. Treba napomenuti da je kao specijalni gost meču prisustvovala Monika Seleš kojoj je Janik Noa poklonio reket sa kojim je igrao meč.

Jugoslavija u Dejvis Kupu 1984-1992 (III deo) – Put ka vrhu