Fed kup: Epilog

Prema očekivanjima. Prednost Češke posle prvog dana bila je nedostižna. Jelena je izgubila, izgubila sa ubedljivih 6-1 6-1 i tako po ko zna koji put pokrenula prepucavanja oko toga ko treba a ko ne da igra za reprezentaciju i ko je glavni krivac, patriota i sl.

I to je nešto što prati svaki naš sport, ali nekako uvek najsnažnije eksplodira kada je rivalstvo Ana vs Jelena u pitanju. Eto, valjda po prvi pu se osetio bezrezervni zajednički duh kada su u reprezentaciji Ana i Jelena, pa smo pomislili da je to, samo to, dovoljno da se osvoji titula. E pa nije. Ko je krivac? Naravno, nema ga.

Jelena i Ana su najbolje teniserke Srbije i šta god ko mislio, ni jedna druga ne bi bolje odigrala od njih. Dale su ono što su mogle i imale u ova dva dana. Prvog dana su zakazale obe, drugog samo jedna, ali to svakako nije važno, pa sve i da je Jelena bila potpuno zdrava.

Treba prihvatiti realnost da su protivnice bile bolje. Imali su svoju publiku, imali su iskustvo igranja finala od prošle godine i uspele su da u tri od četiri meča nađu svoje najbolje izdanje. Jednostavno, u takmičenju neko mora da pobedi.

Srpska reprezentacija je samim finalom postigla veliki uspeh. Bilo je i srećnih okolnosti, oslabljene Rusija i Belgija, ali i Srbija nije uvek igrala u kompletnom sastavu. Možda će neko reći, da nije bilo trvenja između Jelene i Ane, Srbija bi odavno, tamo još negde 2008. osvojila Fed kup. Možda, ali tu je mnogo toga trebalo da se poklopi, u godinama pre toga, jer Srbija je na startu bila daleko od najbolje svetske grupe.

Na kraju, Jelena je najavila povlačenje iz reprezentacije i ne treba sumnjati da su, delom, za to zaslužne glasine o komentarima, koje su sigurno stizale do naših reprezentativki. Uostalom, na to se posle meča osvrnuo i Vraneš. Ali, to je naša priča. Uvek neko mora da se žrtvuje, krvari, dokazuje svoj patriotizam, a mi ćemo ga iz fotelje sto puta vraćati na početak, da nam sve iznova dokazuje. Zaključak je: kakvi smo, nismo ni ovoliko zaslužili.