EKSKLUZIVNI INTERVJU sa… Dušanom Lajovićem

Hiljade i hiljade dece u ovom trenutku, širom sveta, udaraju reketom žutu lopticu i maštaju o tome da jednoga dana budu među najboljima, među onima koji će igrati Gren Slem turnire i koji će biti uzor nekim drugim klincima na njihovom putu. O istim stvarima maštao je i Dušan Lajović, a danas je on treći reket Srbije, član Dejvis kup tima i top 100 teniser, koji je redovni učesnik Gren Slem turnira. 

Nije se o njemu pisalo puno tokom juniorske karijere, nismo bili svedovi bombastičnih naslova o “neviđenom talentu”, “budućem prvom igraču sveta” i slično, ali je Dušan, na neki način iz drugog plana, uspeo da se izbori za svoje mesto radom, trudom i požrtvovanošću. 

Dušan je izdvojio svoje vreme i iz daleke Kenije pristao da razgovara na različite teme za naš sajt.

lajovicZa početak, recite nam kada i kako ste počeli sa tenisom?

Tenisom sam počeo da se bavim sasvim slučajno, sa 7 godina, jer u mom mestu, u Staroj Pazovi, za tako mali uzrast nije bila škola fudbala, gde sam ja prvo hteo da krenem, već samo škola tenisa i otišao sam na jedan trening posle kog nikad nisam prekinuo.

Ko su članovi Vašeg tima?

Teniski trener mi je Sascha Nensel ( Nemačka), kondicioni treneri su mi Strahinja Tomović i Miloš Galecić, fizio Jose Felix i menadžer Dirk Hordorff.

Kako ocenjujete sezonu koja je za Vama? Koji biste trenutak izdvojili kao najlepši, a koji kao najgori? 

Najlepši trenutak sigurno osvajanje titule u dublu u Istanbulu kao i osvajanje titule na čelendžeru u Banja Luci, dok bih kao najgori izdvojio poraz od Luke Vanija u četvrtfinalu ATP turnira u Sao Paolu.

Kakav je plan turnira za 2016. godinu i ciljevi u istoj?

Krenuću sa turnirima u Australiji, prvo Brizbejn a potom Australijan open, posle toga idem za Južnu Ameriku, što je neki kratkoročni plan. Cilj mi je da zaigram na OI u Riju.

Član ste Dejvis kup tima, kakav vam je odnos sa saigračima i koliko Vam to takmičenje znači, kao jedino ekipno u Vašem sportu?

Dejvis kup je za nas stvarno jedna posebna stvar, prilika da učestvujemo kao tim i da se borimo za svoju zemlju, što daje jednu veliku privilegiju, a pored toga biti u timu sa ljudima koji su vam i prijatelji u privatnom životu je stvarno nešto što se jako teško nalazi u sportu, a pogotovu u tenisu. 

duciŠta mislite da treba da promenite ili unapredite u igri kako biste ušli u top 50?

Mislim da bih trebao da nastavim da radim na stvarima koje sam počeo da praktikujem sa novim trenerom, a to je oduzimanje vremena protivniku tako što ulazim u teren i udaram lopticu za nijansu ranije nego inače, i naravno prilazim na mrežu, ukoliko je to moguće.

Imali ste uspeha i u dublu, da li ćete igrati u budućnosti parove češće?

Volim da igram dubl, ali mi je prioritet singl, i dubl ću igrati i ubuduće, ali naravno, ukoliko je u drugom planu i ne šteti singlu.

Često se vodi polemika o troškovima na ATP turu. Vi ste gotovo neprekidno u top 100 par sezona, kako gledate na troškove i raspodelu novca na turnirima?

Mislim da je tenis jako nezahvalan sport u odnosu na druge sportove, pogotovu na ekipne, jer su troškovi ogromni, počevši od letova, hotelskih soba za vas, trenera, kondicionog… sve zavisi od veličine vašeg tima, pa preko plata trenera, kondicionih i fizioterapeuta koje sve morate sami da snosite. Sa druge strane, ATP radi na poboljšanju svega toga i povećanjem turnirskih nagrada, tako da mislim da je dosta bolje nego što je bilo pre i da ide u dobrom pravcu.

Kako izgleda Vaš dan kada trenirate, a kako kada ne trenirate? Imate li neki hobi?

Kada treniram, recimo ovde u Keniji na pripremama, ide prvo buđenje u 6:30, doručak u 6:45, zatim zagrevanje u 7:30, teniski trening od 8-10, onda kondicioni do pola 12, 12. Ručak u 12:30, pauza i popodnevna dremka do 15, zagrevanje u 15:30, tenis do 17h i kondicija do 18h, a potom oporavak i masaža do 19:30, večera i spavanje u 22h.
Kada ne treniram na pripremama, uglavnom provedem izležavajući se, jer su to retki trenuci kada ne treniram, dok je na turniru ili kod kuće dosta drugačije. U Srbiji pokušavam da se vidim sa porodicom i prijateljima koliko god mogu u slobodno vreme, dok na turniru volim da setam po gradu u kom se nalazim, da istražujem nova mesta, restorane, odem u bioskop itd. Hobiji su mi svedeni na minimalno trošenje energije, a to su gledanje serija, čitanje knjige, ponekad paintball, ili neki drugi sportovi.
lajovicIgrali ste turnire na raznim krajevima sveta. Približite našim čitaocima kako izgleda dan kada ste na turniru, stignete li da obiđete sva ta mesta ?
Nažalost, jako malo vremena imam da obilazim sve te gradove, ali naravno uspemo da odemo na večeru na neko lepo mesto ili da posetimo neku atrakciju ili znamenitost, jer sa nađe ponekad slobodno popodne ili dan kada možemo to da postignemo. Uglavnom je to hotel, klub, teretana, šablon gde najviše vremena provodimo u klubu u kom je turnir.
Veliki ste fan serija i filmova, pa čitaocima preporučite neku seriju, film?
Uf, tu bih mogao tri dana da Vam pisem. Serija : Suits, the100, the Blacklist, Marvel’s agents of shield, Entourage, Family guy, Game of thrones, Silicon valley, Arrow, Homeland, Blue mountain state, za početak. 🙂
Filmovi: Interstellar, Snatch, Changeling, American hustle, Pakt sa vukovima, 3 idiots ( indijski film jedan od omiljenih).
Dušana možete pratiti putem njegovih profila na društvenim mrežama, pod nadimkom @dutzee .