EKSKLUZIVNO: Miomir Kecmanović za Nettenis

Naš najperspektivniji, jedan od svetskih bisera, Miomir Kecmanović, izdvojio je vreme za čitaoce sajta Nettenis i sa nama pričao na razne teme. Godina na izmaku bila je njegova godina proboja, tranzicije sa juniorske na seniorsku karijeru, a o tom putu, kao i mnogim drugim stvarima čitajte u daljim redovima.

Miomir je rođen 31.avgusta 1999.godine u Beogradu. Ubrzo nakon početka treniranja, u dogovoru sa svojima je odlučeno da pređe u čuvenu IMG akademiju Nika Bolitijerija. Već sa 14 godina krenuo je da osvaja trofeje u četiri godine starijoj konkurenciji. Zapravo, na prvih šest turnira do 18 godina, čak pet puta je podigao pobednički pehar. Stepenik po stepenik peo se na rang listi, a uspeh je krunisan mestom broj 1 u juniorskoj konkurenciji. 

Kada si i kako počeo da se baviš tenisom?
 
Moji sportski počeci nalaze se u jednom drugom sportu, tekvondou, ali sam veoma brzo, sa šest godina, uzeo reket u ruke i od tada se od njega ne rastavljam, tenis je osvojio moje srce zauvek. Na prvi trening odveo me tata i već tada, nakon tog treninga znao sam da ni jedan drugi sport neće zauzeti mesto tenisa.  Sa osam sam već bio na takmičenjima i krenuo da osvajam turnire.
 
Ko su članovi tvog tima i da li imaš neke sponzore?
 
Teniski trener Miro Hrvatin, fiziotarapeuti Dusan Mitrović i Marko Jovanovic . Sponzor mi je Nike za sportsku opremu.
 
 
Kako bi opisao tvoju sezonu?
 
Odlična sezona je iza mene. Tri fjučers titule, čelendžer trofej (75.000) u Kini su dobar pokazatelj da mogu da se nosim uspešno sa znatno starijim i iskusnijim profesionalcima. Odigrao sam i juniorski Rolan Garos polufinale i završio sa junirskom karijerom, gde sam na prvom mestu ITF liste neprekidno bio deset meseci, od ITF-a na svečanosti u Parizu proglašen za najboljeg na svetu, što će mi zauvek ostati poseban trenutak u životu i karijeri, u srcu. Prelaz iz juniorske u seniorsku kategoriju je mukotrpan, težak, ali i put koji su prešli svi uspešni teniseri, tako da smatram da je to normalan razvojni put svakog tenisera. Završio sam sezonu na 207. mestu ATP liste, što mi donosi kvalifikacije za prvi profi gren slem, što mi je bio jedan od ciljeva. 

 
Bio si u Londonu, trenirao sa najboljima, kako je došlo do toga i kakvi su utisci?
 
Na završni ATP  Master 2017. koji se tradicionalno održava u Londonu pozvan sam od strane ATP-a, kao jedan od najboljih mladih igrača sveta i od strane ITF-a proglašenim najboljim juniorom sveta. Pozvali su me da budem njihov gost, da treniram sa najboljim profesionalcima u 2017. koji su igrali na Mastersu. Jedno neizmerno bogato iskustvo za mene, kako teniski, tako energijom, profesionalnošću, duhom, nešto što nikada neću zaboraviti, što ću pamtiti većno. Jako sam srećan što sam imao priliku da budem deo svega toga, što sam uživo video  kako izgleda vrh piramide sporta kojim se bavim, kako funkcioniše i šta znači turnir koji okuplja osam najboljih na svetu u sezoni. Mogu samo reći to je bila velika čast i privilegija, meni ogroman podstrek da idem putem koji sam zaacrtao i da se i ja jednog dana nađem u ulozi „osam veličanstvenih“. Trenirao sam sa većinom igrača koji su se tamo takmičili, najviše sa Federerom koji je zaista sjajna osoba i veoma prizeman čovek, veliki čovek, iskren, pozitivan i veliki profesionalac. Pričali smo tokom i posle treninga, dao mi je dosta saveta i poželeo mi je sreću za sledeću sezonu, a kada to čujete od Federera to ima veliku težinu i mnogo znači.  
 
Osvojio si prvi čelendzer, utisci ?
 
Nakon polufinala na čelendžeru u Meksiku, osvojenih fjučersa i finala koje sam odigrao ove godine, otišao sam u Kinu, gde sam na prvom kolu u Ningbou izgubio prvo kolo tesno treći set u taj breku, bio je to težak meč protiv Japanca Vatanukija, sa kojim se znam iz juniorskih takmičenja, on je godinu dana stariji od mene. Usledio je odlazak na turnir u Sužou, gde sam iz meča u meč bio sve bolji, jači i bez izgubljenog seta došao do prvog čelendžer trofeja. Jako sam srećan i zadovoljan što sam u ovoj godini uspeo da upišem taj čelendžer trofej, to mi donosi i puno samopouzdanja i vetar u leđa za 2018. koja će biti moja prva godina  velikih profi takmičenja i gde me čeka borba sa najjačima, najvećima, što je i meni cilj sa postanem.
 
Kako teku pripreme, gde ih obavljaš i opiši nam jedan dan u toku priprema?
 
Pripreme teku po rasporedu koji smo napravili moj tim i ja, sve je onako kako želimo, zadovoljan sam radom i načinom na kojim se moja forma podiže. Deset dana sam tenirao u Tampi u IMG Akademiji, narednih dve nedelje pripremaću se u Majamiju sa Italijanom Fonjinjijem. Nakon toga sledi odlazak na prva takmičenja. Treniramo tenis dva puta dnevno i kondiciju, ostatak vremena ostaje za odmor  i oporavak.
 
Šta radiš van tenisa, hobi?
 
Obaveze oko tenisa, koji je moja profesija, moj život, moj posao, ne ostavlja puno vremena za hobi. Malo slobodnog vremena koje imam kada sam u Beogradu  iskoristimda provedem sa roditeljima, porodicom, jer najveći deo godine sam na turnirima, daleko od kuće. Kada sam u inostranstvu, ili na Floridi gde je moja baza već pet godina, slobodno vreme koristim za odmor, da se napunim pozitivnom energijom, uglavnom kroz druzenje sa prijateljima – rostilj, partija golfa, bioskop, zavisi kako se organizujemo.  
 
Plan turnira za 2018.godinu?
 
Igraću miks, malo čelendžere, malo ATP turnire, kao i gren slemove, za koje želim da što pre dođem do ranga koji će mi doneti glavne žrebove. Takmičarsku 2018. počinjem u Australiji.
 
Bio si u Dejvis kup timu, utisci? U kakvim si odnosima sa našim igračima?
 
Poziv u Dejvis kup reprezentaciju pred meč sa Velikom Britanijom bio je za mene nešto posebno. Naći se u društvu takvih velikama je za mene veliko priznanje i podsticaj. Poznajem se sa svim našim vrhunskim igračima i imamo sjajan odnos, kad sam kući treniram sa nekima od njih, viđamo se po turnirima, gde se uvek ispričamo, čestitamo jedni drugima, po nekad i treniramo, zaista jedan lep i prijateljski odnos koji puno znači igraču kao meni koji je tek krenuo u svoj proboj na profi sceni.
 
Dosta mladih je krenulo u proboj, ti, Sapovalov, Rud, Cicipas, mislis li da je doslo vreme da mladji igraci ponovo imaju uspehe u ranijem dobu?
 
Iskreno, jako verujem u to i posebno u tu moju generaciju igrača. Svi se znamo jako dobro, svi smo išli zajedno kroz juniorsku karijeri i bili i ostali vredni, talentovani, ambiciozni, požrtvovani, uvek željni i žedni pobeda i trofeja. Jedan drugome smo uvek bili inspiracija, jedan drugog smo vukli i vučemo da budemo što bolji i svakom od nas je samo jedan cilj, biti broj 1. To je ono što krasi tu moju generaciju za koju smatram da će napraviti čuda narednih godina na profi sceni.