Druga Novakova sezona

Autor: Dorćolac

Naš momak, Đoković Novak, evo već drugu zimu zaredom sedi na svetskom tronu. Srpski teniser, ambasador, brend, promoter. Medijska svetla su uperena na njega, nešto što Srbija nije imala u svojoj istoriji. Nekoga, zbog koga se toliko spominje Srbija.

Još od malena je govorio da želi da bude najbolji teniser na svetu. Ko je tada u to verovao? To su bile samo dve osobe- njegov otac i jedna divna žena po imenu Jelena Genčić.

U nekim analizama, uvek je uputno razvijati film unazad. Kada se to stvaralo, kako je to nastalo?

Otac Srđan i majka Dijana su bili na Kopaoniku skijaški instruktori. Tada jaka Geneksova organizacija na čijem čelu je bio teniski rekreativac Bane Leković, izgradnjom teniskih terena na Kopaoniku, omogućeno je da se igra letnji sport na zimskom centru. Kakav je to bio pun pogodak, sada smo svedoci, 20 godina kasnije!

Naravno, roditelji kao i svi drugi, želeli su da im sinčić postane skijaš. Isto kao i deca lekara, ili deca advokata ili bilo koje druge struke gde se generacijama ponavljaju. Niko ne zna kakav bi Novak skijaš bio, pretpostavljam odličan, ali na našu sreću, jednog dana je mali Novak zabio svoje prstiće u žičanu ogradu i zurio u letnji teniski kamp Jelene Jece Genčić. Prvi kontakt, sa prvim pitanjem i prvim upoznavanjem je u suštini embrion daljeg razvoja događaja.

Tu se razvijao jedan idealan miks između strogog, pokadkad i prestrogog oca i blagorodnost jedne žene koja je ispunjena prefinjenim humanim osobinama, znanjem i ljubavlju prema sportu, umetnosti, muzici, kulturi i koja je na sebi svojstven-magičan način nesebično prenela to na Novaka. Takva je Jeca Genčić! Vodila je malog Novaka po proplancima prolećnog Kopaonika gde su brali cveće i pričali, pričali, pričali, čime je ulila jednu bezpovratnu ljubav, pretočenu u sport koji se zove tenis. U prvim koracima učenja tehnički komplikovanih pokreta, znala je Jeca koga podučava isto kao što je to znala i sa Monikom Seleš. Verovali ili ne, Jelena Genčić je bila prevashodno rukometašica, pa tek onda teniserka.

Otac Srđan, u isto vreme, dolazi u Beograd i počinje da se bavi rekreacijom u teniskom “Reket klubu” u okviru Genex apartmana pored hotela Interkontinental na Novom Beogradu. Tu je dobio taj teniski “pelcer”, koji je često veoma jak. Bio je neobični brz, pa smo ga nazvali “Brzi Gonzales”.

Geni su čudo!

To je ta kombinacija jednog oca i jedne žene koji su stvorili današnjeg svetskog šampiona. Ostale nadogranje su se odvijale uz veliku finansijsku muku Srđana Đokovića. Prodao je sve što se prodati moglo, jurio je i vukao za rukave škrte tajkune, ali su kamataši bili izdašniji. U finansijskom smislu prelomni trenutak je bio odlazak na Rolan Garos neke davne 2006 gde ga je Srđan poslao kao spartanska majka- “s’njim ili na njemu”! Knjigovođe su konstatovali da se stvar prevalila preko brda!

U teniskom smislu, najveći napredak je bio odlazak u Nemačku sa svojim stricem Goranom. Tu, kod šjora Nike, Nikole Pilića, probio je onu prelaznu i kritičnu tačku kada pubertetom ili staneš ili odeš dalje, a retko ko ode u visine. Cenjeni teniski strateg, Nikola Pilić je upravo ona ličnost koja je formulisala i isklesala šampionske kvalitete Novaka Đokovića. Tu mu je i preporučio Marjana Vajdu za sparing partnera.

Šta je danas Marjan? Član tima? Ne, danas je Marjan Vajda vođa tima, tima koji se formirao pod dirigentskom palicom Novaka Đokovića. Tim koji mnogo znači, koji iz boksa zrači i šalje magnetne talase podrške, bez mnogo pompe i skakanja. Zna Novak ko mu sedi u boksu za vreme teških borbi, kada za protivnike ima najboljeg tenisera svih vremena, kada za protivnika ima tenisera koji skoro redovno dobija tog “najboljeg svih vremena”. Dugo je Novak čučao u grmu i posmatrao finala ove dvojice, Rodžera i Rafe, da bi poput kengura izveo neviđeni skok, kao Bob Bimon, i pretekao obojicu, sada već ubedljivo! Drugu godinu za redom!

Početak 2012 godine, posle najčuvenijeg finala Australijan Open-a, kada je Novak posle 5 sati i 53 minuta lavovske borbe položio na pleća Rafaela Nadala, napravio je Novak neke svoje “prioritete”.

Kao da se pravljenje prioriteta obilo o glavu. Stari ljudi kažu: “nemoj da urekneš”! I upravo se to i desilo. Rolan Garos, Vimbldon i Olimpijada. Navikao je nas razmažene da stalno pobeđuje. I pored toga što znamo da je najbolji teniser na svetu, nije uspeo u svojim prioritetima da dođe do pobedničkog postolja. Poljuljalo mu se i samopuzdanje sa tim porazima u završnicama i takav dolazi u Toronto na Rodžers Kup. Igra se četvrt finale, meč protiv nemca Hasa koji doživljava pozni procvat. Organizatori postavljaju meč na sporedni teren dok na glavnom igra Raonić. Novak dobija prvi set uz fantastičnu igru Hasa. U drugom setu mala čarka sa jednim gledaocem koji dobacuje ružno Novaku, očigledno Nemac. Novak gubi svoj servis a time i set. U trećem odlučujućem setu Novak vodi sa 5:3, ima servis i dve meč lopte. Has dolazi do dve brejk lopte. Novak se muči, u glavi mu je šta ako ovo izgubim, jer Has igra kao u transu. Taj meč, koji je ipak Novak priveo kraju, kao da je bio prelomni trenutak za nastavak 2012 godine. Krenuo je opet u pohod za izgubljenim tronom, uz malo gore-dole, uspeo na impozantan način da potisne sve rivale iza sebe i da dočeka zimsku pauzu sa ogromnom prednošću.

Šta očekivati u sledećoj sezoni?

Četiri kandidata su najveća pretnja: Rodžer Federer, Rafael Nadal, Endi Marej i Huan Martin del Potro.

Rodžer i dalje igra kao u najboljim danima, a ima ih koji smatraju da nikada i nije igrao bolje nego sada. Naravno tenis nije sport koji može tako da se poredi kao npr. neki drugi koji imaju egzaktne rezultate. Ovakva prosuđivanja se baziraju na utisku. Mnogi smatraju da je Rodžer Federer unapredio svoju igru u odnosu kada je dominirao pre pojave Nadala i Novaka. Nadal je povukao Rođera ka poboljšanju igre, naročito se to odnosi na promenu bekhend slajsa sa konstantnom primenom bekhend top spina. Video je Rodžer da ne može da odoli Rafinim ubitačnim levorukim forhend top spinovima, pa je treninzima doveo svoj bekhend do ravnopravosti razmena dijagonala.

A šta je Novak uradio svojim skokom 2011? Povukao je čitavu plejadu današnjih konkurenata napred. Marej, Del Potro, Dajvid Ferer su vidno napredovali, a Novak je ipak električni zec. Tako i počinje u poslednje vreme svoje mečeve. Kao da pipka svoje protivnike, kao da gleda u njih koje su im mogućnosti, maltene kao da im daje malo fore dok se ne “razđilita“. To novinari nazivaju “preokret”. Nisam siguran da li je to adekvatan izraz. Više mi se čini da je to sastavni deo neke globalne taktike. Nešto slično kao u boksu kada se vreba trenutak za nokaut.

U čemu Novak prednjači? Kao vrsni imitator, izvukao je iz Rodžera taktiku, iz Nadala ratničku nepokolebljivost, svoje telo je doveo do savršenstva mere- između snage, elastičnosti, težinske mere za lakoću kretanja i kao takav, sa svojim lavljim srcem, ubedljivo se najbolje namešta na loptu. Nameštanje na loptu je najvažniji preduslov za izvođenje udarca, i u tom segmentu, rekao bih prikrivenom segmentu, sigurno je ubedljivo neprevaziđen.

Velika trojka, kako bi bilo ispravno reći, kao da se malo poremetila nedostatkom Nadala, pa su zapadni novinari favorizujući svog pulena Mareja izneli proglas o Velikoj Četvorci. Malo je čini mi se nekorektno svrstavati Mareja među velikane kao što su Đoković, Federer i Nadal. Ipak je i simpatični Del Potro rame uz rame sa njim.

Počeo je Nadal da trenira posle odmaranja ranjenih kolena i već ćemo uskoro u Dohi na egzibiciji videti gde trenutno stoji.

Marej je dolaskom Ivana Lendla za trenera očigledno dobio pravu ličnost pored sebe. Da li je i Ivan dovoljno jak da pojača mentalnu snagu Endiju, sigurno da jeste, ali do koje mere i da li uopšte može da se poredi sa mentalnom snagom Velike Trojke, ne verujem.

Priča se i o nekim ostalim mogućim pridošlicama, Milošu Raoniću, Jiržiju Janoviču, sve je to uredu, ali veliki šampion, kakav je naš momak, Đoković Novak se ne rađa tako često! Balans između srca i glave, balans između velikog srca i inteligencije je ona mera koja ruši sve pred sobom.

Uživajmo dok traje!!!