Dokićeva postala trener

Pred start svakog Vimbldona, pored trave, tradicije i bele opreme, jedna od prvih asocijacija na ovaj turnir mi je i šok iz 1999. godine, kada je kvalifikantkinja Jelena Dokić razbila prvu teniserku sveta Martinu Hingis u prvom kolu. Jelena je pre nekoliko dana definitivno odlučila da napusti aktivno igranje tenisa i posveti se trenerskom radu u australijskoj teniskoj federaciji. Ovaj tekst samo je jedan način da se Jeleni oda  velika počast koju je zaslužila za sve ove godine bavljenja tenisom.

12. aprila 1983. godine u Osijeku rođena je Jelena Dokić, od oca Damira i majke Ljiljane. Ratom zahvaćena država nije puno obećavala pa Dokići odlučuju da pređu u Australiju 1994. godine, gde je Jelena nastavila da krči svoj teniski put. Vrlo brzo skrenula je pažnju na sebe kada je u juniorskoj konkurenciji sa Kim Klajsters stigla do finala juniorskog Rolan Garosa, a potom i osvojila US Open i godinu završila kao najbolja juniorka sveta. Uz to, debitovala je za Fed kup selekciju Australije, čija je državljanka u međuvremenu postala.

Nije puno Jeleni trebalo da izvrši tranziciju iz juniorskog u seniorski tenis. Već naredne godine, sa Markom Filipusisom osvojila je Hopman kup, pa se i kvalifikovala za Vimbldon gde je razbila Martinu Hingis, najbolju u tom trenutku i plasirala se čak do četvrtfinala, sa samo 16 godina! Dokićeva je godinu počela van 300, a završila je na 43. mestu.

2000. godine ide korak dalje na Vimbldonu, a Olimpijadu završava porazom od idola iz detinjstva u borbi za bronzu, Monike Seleš. Prvu titulu osvaja 2001. godine, u Rimu, a onda osvaja i Tokio i Moskvu, uz dubl finale na Rolan Garosu. Te godine, Jelena vraća jugoslovensko državljanstvo.

2002.godine Jelena osvaja Sarasotu i Birmingem i konstantni rezultati dovode je do najvišeg ranga u karijeri, mesta broj četiri. Uz to, u dublu osvaja Sarasotu, Los Anđeles i Linc što je dovodi na 10. mesto dubl igračica.

Naredna godina jedna je od prekretnica na dole u njenoj karijeri. Skandaloznog oca i trenera Damira, Jelena zamenjuje Hrvatom Bornom Bikićem. Samo jedno finale u godini dovoljno govori o koraku ili dva unazad u već blistavoj karijeri tada tek dvadesetogodišnje devojke. Jedino vredno pomena iz naredne godine je debitovanje za naš Fed kup tim, a kraj godine doneo je šokantnu vest : Jelena se vratila igranju pod zastavom Australije. To joj je donelo igranje u plej ofu za specijalnu pozivnicu za Australian Open koji je osvojila, ali je na Gren Slemu odmah poražena. U toku godine Jelena je odlučila da proba da se vrati u formu kod Nikole Pilića, ali je na dan kada je trebala da potpiše ugovor nestala i opet se vratila Bikiću.

2006. i 2007. godine gotovo da nije odigrala ni meč, a krajem 2007. godine bila je spremna za još jedan povratak, još jednom u plej ofu za specijalnu pozivnicu za Australian Open. Povreda ju je primorala da preda meč četvrtfinala, a onda je sredinom 2008. godine zaređala tri ITF titule na 25k turnirima. Još jedan plej of na kraju godine je odigrala, ali ga je ovaj put i osvojila pa je 2009. godine igrala Australian Open.

Taj Australian Open jedna je od najlepših savremenih teniskih bajki. Ponovo je kliknulo nešto u Jeleni ,ponovo je igrala tenis koji ju je doveo u vrh svetskog tenisa. Padale su redom Čakvetadze, Vožnjacki i Klejbanova, a Safina ju je zaustavila u tri seta u četvrtfinalu. Ponovo je Jelena krasila naslovne strane novina u svetu, konačno je bila na pravom putu. U top 100 bila je posle šest godina!

 

Najteži period u mom životu bio je kada sam 2005. godine napustila porodicu i zbog velikog pritiska, sa dečkom Tinom Bikićem otišla da živim u Zagrebu. Bilo je trenutaka kada sam mislila da nikada više neću uzeti reket u ruke, a Tin je u najtežim momentima bio uz mene i nas dvoje smo tokom poslednjih pet i po godina veze mnogo toga zajedno proživeli. Užasan je osećaj kada izgubiš porodicu i sve je to ostavilo velike posledice na moje zdravlje jer sam doživela nervni slom i godinama bila u depresiji. Bila sam u paklu i uz njega sam se ponovo vratila – rekla je Dokićeva o odnosu sa ocem, a pobedu protiv Ane Čekvetaze posvetila je svom momku.

Red pobeda, red povreda bio je Jelenin put te sezone i to se dogodilo na Rolan Garosu. Bila je Jelena spremna za još jedan podvig, u drugom kolu imala je Dementjevu u šaci, ali povreda leđa primorala ju je da preda pri vođstvu 6-2, 4-3. Godinu je završila trijumfom na ITF turniru u Atini, kategorije 100k pa je godinu završila na 56.mestu.

2010. godine nije nastavila gde je stala prethodne, pa je ispadala već na startu Australian Opena, Rolan Garosa i Vimbldona . Onda je osvojila turnir 50k kategorije u Francuskoj pa dva turnira 75k, ali nije te rezultate prenela na WTA turnire. 2011. godine stigla je do četvrtfinala WTA Pariza gde je pobedom nad  Jelenom, Kim Klajsters postala broj 1 u svetu.

U Kuala Lumpuru Jelena na startu preokreće i dobija Skjavone, tada petu na svetu, a redom padaju Nara, Jovanovski i Krajiček, a u velikom finalu i Šafarova nakon dve meč lopte koje je spasila za šesti trofej u karijeri. U Hertogenbošu izgubila je 7-5 u trećem setu od Oprandi u finalu i prvi put posle devet godina ušla u top 50. Već u julu zbog problema sa ramenom odustajala je od turnira, a u septembru vratila se u Beograd i pomirila sa ocem, koji je sa Bikićem trebao da nastavi da vodi Jeleninu karijeru i vrati je na vrh. 

Naredne godine sezonu je igrala do Čarlstona, kada je predala meč Galini Voskobojevoj i nije igrala narednih godinu i po dana. Po ko zna koji put, polušala je da se vrati u australijskom plej ofu, ali videlo se da je fizički u izuzetno lošem stanju. Poražena je odmah od Gajdošove, a na Australian Openu odigrala je poslednji meč i izgubila ga u dublu sa Storm Sanders.

U karijeri, iz 14. finala, ima 6 titula u singlu, dok u dublu iz deset finala ima četiri trofeja. Na ITF turnirima, iz deset finala ima osam trofeja. Igrala je jedno četvrtfinale Australian Opena, jedno Rolan Garosa, jedno polufinale u Vimbldonu i dva puta osminu finala US Opena, dva četvrtfinala WTA Šampionata, osvojeno četvrto mesto na Olimpijadi, osvojen Hopman Kup. 

Pored lepe teniske karijere, Jelenu su pratili privatni skandali, koje je najviše izazivao njen otac. Nakon izjave da su Australijanci namestili žreb da bi Jelena na startu igrala protiv Devenport čim se vratila pod jugoslovensku zastavu, zabranjen mu je ulaz na turnir, a neretko je imao i štošta negativno da kaže o braći Bikić. 

Jelena je objavila da počinje trenersku karijeru i da će se brinuti o karijeri mlade Darje Gavrilove. Iako zvanično nije objavila kraj teniske karijere, teško je zamisliti da će pokušati još jedan povratak na terene. Jelena je pre par godina izjavila da bi osvajanjem Gren Slema rekla svoje u tenisu i već sutradan se povukla. Nije bilo suđeno da tako završi karijeru.

Jeleni želim sve najbolje u daljem životu, da bude srećna u čemu god se bude pronašla, jer retko ko je ostao ravnodušan na njenu životnu priču. Šteta je što nije iskoristila maksimalno svoj potencijal, ali velika je sreća što je u svom ludilu koje ju je pratilo uspela da pronađe mir i ostane čvrsto na  zemlji. Jedan od retkih interrvjua u kome je možemo videti van terena ostavio sam za kraj ovog teksta i pogledajte ga OVDE.