Dobra ili loša sezona?

Ženski tenis je u evidentnoj krizi, bar što se velikih imena i konstantnih teniserki tiče. U celu priču su se nekako uklopile i tri Top 100 teniserke iz Srbije. Porazi Tamare Čurović i Aleksandre Krunić na startu čelindžera na kojima su nastupale ove nedelje, kao da potvrđuju utisak da je srpski ženski tenis imao lošu godinu. Međutim, nije baš sve tako crno kada se pogledaju neke činjenice.

Izgleda da nam je 2008. borba i smena dve srpske teniserke za prvo mesto WTA liste, malo poremetila kriterijume. Zaboravili smo na činjenicu, da nismo teniska nacija i da je pojavljivanje jedne Monike Seleš svojevremeno bila čista sreća. Ove godine ćemo na kraju imati tri Top 100 teniserki koje su u jedno kratko vreme bile sve i Top 50. Ne računajući Jelenu i Anu od ostalih deset teniserki koje se nalaze među dvanaest najboljih srpskih predstavnica na WTA listi, čak devet ima između 16 i 20 godina. Kostić je bila na pragu da uđe među 5 najboljih juniorki, ali je prestala da igra juniorske turnire.

Odakle onda utisak o lošoj sezoni? Jedan su razlog Jelena i Ana, jer smo ostali i bez druge teniserke u Top 10, a drugi nedostatak nekog ozbiljnijeg rezultata u svim kategorijama. Ovoliki broj mladi ukazuju na potencijal i stalno se iščekuje da će neka eksplodirati ali to se ne dešava, a to se nije desilo ove godine. Na početku godine je sve izgledalo malo drugačije…

Prvo je Bojana odigrala nekoliko sjajnih turnira. Nanizala je dosta kvalitetnih igračica čak iz Top 20, stigla do polufinala Sidneja i  odigrala još par dobrih turnira. Na to su se nadovezala Jelenina polufinala u Dubaiju, Dohi, Čarlstonu finale Montereja i četvrtfinale Majamija, da bi u Indijan Velsu konačno videli jedan derbi između nje i Ane. Ana je pobedila, odličnom igrom, pa je izgledalo da se i ona pridružuje dvema teniserkama. Na kraju, Aleksandra Krunić je proigrala posle gotovo godinu dana pauze, naređala nekoliko četvrtfinala dobrih čelinžera i čak stigla do polufinala izuzetno jakog 100k turnira u Pragu, gde je poražena od Kvitove, ali uz dobar otpor.

Dobra je bila i Doroteja Erić, koja se probijala na WTA listi iz nedelje u nedelju, da bi sve kulminiralo finalom čelindžera u Zagrebu. Dakle sve je izgledalo dobro, i samo se čekala neka titula, pa da se konstatuje da se radi o uspešnoj sezoni. Ali, desilo se suprotno. Bojana je zaređala poraze, čak i od nekakve Lužanske i Lečervakarn. Jelena je posle Pariza imala još samo dva svetla trenutka, finale Sinsinatija i polufinale Linca, a Krunić  ni toliko. Erić se izgubila pa je jedino Ana držala neku konstantno solidnu igru, da bi sezonu krunisala kao i prošlu, titulom u Baliju.

Na to se nadovezao četverac juniorki predvođen sjajnom Natalijom Kostić. Od leta  one su odigrale puno dobrih satelita, a neke su i osvajale. Kostić 4, Jakšić 2 a Čurović 1, dok se i najmlađa Gavrilovska polako pridruživala sa polufinalima i četvrtfinalima.

Kad se sve sabere, vrlo dobar prvi deo sezone i generalno slabiji drugi, bar kada su najbolje u pitanju. Ono što je najveći problem, nema teniserke koja konstantno napreduje, osim, naravno, Natalije Kostić. Bojana je dobro krenula, negde je izgledalo da ide Jeleninim putem, jer je otprilike u isto vreme ušla u Top 100 i izgledalo je da će kada i Jeca u Top 20. a onda stala. Čak se malo vratila unazad. Aleksandra takođe. Očekivao se bum janura prošle godine, pa onda maja ove, ali je opet zastala negde na istom mestu, pred vratima najbolji 200.

Erić takođe krene pa stane, ali će prva trećina naredne godine dati odgovor koliko ona može i vredi. Čurović ipak malo napreduje posle pada, prouzrokovanog teškom povredom, baš kao i Gavrilovska. Saška je pretila da će iako najmlađa veoma brzo izbiti u prvi plan, ali je onda usledio povratak iz Amerike sa Bolitijerijeve akademije, nedostatak novca i stagnacija. Ipak krenulo je na bolje. Za Jovanu Jakšić je teško reći da je sa 18 godina, boravak u Top 600 neki napredak, ali osvojeni turniri ipak daju razlog za optimizam.

Na kraju, sledi nam nova sezona i nova iščekivanja. Iza brda se naziru nove, Jorović, Jović, Vuković, Stojanović…Mogle bi iduće godine da izbiju u prvi plan Kačar, Bonić, Bauer, Lukač… Kad se sve sabere, tenis je u Srbiji ipak pustio korene i zaživeo. Da li će biti velikih rezultata, teško je prognozirati, jer uz sav trud potrebno je i dosta sreće. Da se dobre stvari dese u pravo vreme a loše, kao što su povrede recimo, ne dešavaju. Na nama je ipak da smo realniji u svojim zahtevima, jer 2008 se retko događa i najboljim svetskim teniskim nacijama.