Dalai Lama i teniski trener

Dalai-Lama-despised-by-Chinese-people

Čujem da velike mudrosti dolaze sa Tibeta. To sam čuo od Amera a od Tibetanaca ništa. Valjda je skromnost vrlina.

Znam da treneri moraju da izreknu neku mudrost, kadkad u obliku psovke ili šamara. Mudra psovka i mudar šamar.

Ipak, rodila mi se neodoljiva želja da odem na Tibet. Da vidim da li je psovka mudrost.

Kažu mi geografi, ti si lud, pa moraš da se popneš preko Himalaja da bi sreo Lamu Dalaja.

Neki tvrdoglavko u meni mi kaže kako ovi geografi nemaju pojma sa životom, pa valjda ja znam šta je pentranje po Kalemegdanskoj tvrđavi.

Počnem sa svojom rutinskom pripremom, planinarenje uz ulicu Cara Uroša na Dorćolu. Osećam se fit i stigoh podno Himalaja. Pogledam gore, vidim brdo k’o brdo, ma peo sam se ja i na Avalu.

Krenem gore, sretnem neke sa ruksacima, pitam ih gde je Tibet, kažu sa druge strane. OK, odoh časkom na drugu stranu, nađem Tibet, pitam Tibetance gde im je šef, kažu sa druge strane. Pa čekaj Tibetanac, sad sam bio tamo! U Daramsali. U Indiji? Da. Ok, odoh opet preko, ko nema u glavi, ima u nogama. Daramsala. Zamotani tipovi u bordo platna, gole ruke, mislio sam prvo da su sarajevski fudbalski fanovi, ali čim sam im prišao vidim kose oči, odmah sam znao da su teniseri. Pa gole ruke kao Rafa pre neku godinu.

Gde vam je šef? Pitam jednog od njih.

Tada sam shvatio da nisu teniseri- pretresli su me do gole kože.

Čekao sam tu nekoliko meseci, ne može se tako lako i brzo do mudrosti. U borbi vremena i dorćolske tvrdoglavosti….

Dobar dan gos’n Lamo!

Bog ti pomog’o! (setih se da je i Buda Bog).

Šta te donosi ovamo dobri čoveče?

Potraga za mudrošću.

Na pravom si mestu dobri čoveče.

Baš sam tada pomislio, pa možda i jesam neki dobar čovek, valjda mudar čovek zna šta govori a ne kao oni moji dorćolci.

Odakle dohodiš, dobri čoveče?

Sa Dorćola.

Gde ti je to, dobri čoveče?

U Srbiji. (preskočim Beograd, jer ako ne zna gde je Dorćol onda ne zna ni gde je Beograd).

Gde ti je to, dobri čoveče?

Đoković.

Aaaa, pa tako reci-Djokobich, dobri čoveče. (kada više puta ponoviš laž, postaje istina).

Domogne se posla mudri čovek:

Pobrini se za svoje Misli jer će one postati tvoje Reči.

Uuu, pa znamo mi to, to ti je kod nas, ispeci pa reci. Ali ipak, mora da nije isto, ono prvo dolazi sa Tibeta, a ovo drugo, ne znam, možda sa kolena na koleno. Naslonom lakat na koleno, prst na čelo da razmislim kako da misao u vidu psovke izađe u reč u vidu mudrosti.

Pobrini se za svoje Reči jer će ona postati tvoja Dela.

Pa dobro, ako sam dobro ispekao šta ću reći, valjda će i dela postati kao i misli. Ali ne, tvrdoglavi su teniseri, neće da slušaju, moraš stalno isto da ponavljaš. Htedoh još nešto pametno da kažem kao osvedočeni dobri čovek, al’ uskoči gos’n Lama:

Pobrini se za svoja Dela pa će ona postati tvoje Navike.

E, znamo mi to, trening, trening i samo trening! Je li rekao tovariš Lenjin, učiti, učiti i samo učiti. Vežbaj udarac dok ti ne postane navika.

Pobrini se za svoje Navike jer će one oblikovati tvoj Karakter.

To je bila sledeća mudrost gosn Lame. Tu malo zastadoh, gleda me gosn Lama onako upitno, očekuje da se tu spotaknem. Pa dobro gosn.Lamo, to mu dođe kod nas nešto kao stil, teniski karakter.

“Nije to samo stil gosn.Dorćolac, tu je i teniska mudrost i još kojekakve drangulije”.

Baš me je oduševio gosn Lama što zna šta su drangulije.

Pobrini se za svoj Karakter jer će to oblikovati tvoju Sudbinu.

Gosn Lamo, jel’ mislite na tenisku karijeru?

Da!

Uf, gosn Lamo, pomislih u sebi, nije valjda mislio da je teniska karijera sudbina?!

Hm, možda jeste, ko će ga znati?!

I tvoja Sudbina će biti tvoj Život.

Okrenu se gosn Lama, pokupi svoju bordo odoru, okrenu se i reče:

“Pozdravi Djokobich” i nestade!

Napisao:  Dorćolac